Грб Српског царства — разлика између измена

'''Грб Српског царства''' је појам који се често јавља у стручној литератури и популарној књижевности, а односи се на [[грб]] или амблем српске државе из времена [[Стефан Душан|цара Душана]] и његовог сина [[стефанСтефан Урош V|цара Уроша]]. О грбу или грбовима који су користили ова два владара, данас не знамо много, али током историје, јавио се читав низ грбова који су приписани периоду [[Српско царство|Српског царства]].

Према мишљењу [[Александар Соловјев|Александра Соловјева]] и других познатих хералдичара,<ref>'''Solovjev, A''': ''Glasnik Zemaljskog muzeja {{sfn|Соловјев|1954; - Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku''</ref>|p=90}} почеци [[српска хералдика|српске хералдике]] у [[14. век|XIV вијеку]] су врло скромни и средином тог вијека једва да се јављају први покушаји владалачких грбова, који су истовремено и грбови држава. Прве, доста скромне, податке о грбовима [[Средњи вијек|средњовјековних]] [[Јужни Словени|јужнословенских земаља]] налазимо у „Путу око свијета“, једног шпанског фратра из [[1330]]. године.<ref>'''Josip Smodlaka''': Zemlje Južnih Slovena i njihovi grbovi oko god.1330 u „Putu oko svijeta“ jednoga španjolskog fratra. Split {{sfn|Смодлака|1931. (II. Prilog Vjesniku za arheologiju i Historiju Dalmatinsku, sv.L. 1928-1929 god.), pp. 6-7 i|p=6—7; 25.</ref>}} Ти грбови су били доста нестални, а што се тиче грбова провинција и властеоских кућа Српског царства, Соловјев одбацује њихово постојање у овом периоду.

Први познати грб Душановог краљевства је онај који су описали и илустровали каталонски картографи на основу својих запажања приликом посјете тадашњој Србији. Овај грб је преузет са заставе тадашње Србије из [[1339]]. године у [[портолан]]у [[Каталонија|каталонског]] [[картограф]]а, Душановог савременика, [[Анђелин Дулсерт|Анђелина Дунсерта]]. На њему је приказано краљевство Душана Немањића са његовом престоницом [[Скопље]]м, над којим се вијори златни [[застава|барјак]] са црвеним двоглавим орлом.<ref>'''Бранко {{sfn|Марушић''': ''О основним питањима српске хералдике'', Београд, |2005.</ref><ref>'''Александар |p=}}{{sfn|Соловјев''': ''Историја српског грба и други хералдички радови'', Београд, |2000.</ref>|p=}}

На сачуваним печетима, као што је печат краља [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка Котроманића]] на писмима [[Дубровачка република|Дубровчанима]], се јасно види грб Немањића са десне стране,<ref> '''L.V.{{sfn|Thalloczy''': „Studien zur Geschi Bosniens und Hercegovinas im Mittelalter“, Leipzig und Wien |1914. pp. 275-276.</ref><ref>'''Алекса |p=275—276}}{{sfn|Ивић''': „Стари српски печати и грбови“, Нови Сад |1910. pp. |p=20, слика бр. 17.</ref>}} али без дефинисаних боја и без периферија. Грб са овим бојама ће тек касније постати познат као династички грб Немањића.

Илустрацију грба са оваквим елементима налазимо у многим европским грбовницима (један од познатијих је грбовник „''-{Stemmatographia sive armorum Illyricorum delineatio, descriptio, et restitutio}-''“<ref>Illyria:{{sfn|Ритер [http://www.scribd.com/doc/208460722/Illyria [[Стематографија Илирије]]]</ref>Витезовић|1701|p=10}} или Стематографија Илирије, објављен [[27. април]]а [[17051701]]. у [[Беч]]у). Код већине тих грбовника, овај грб се назива ''Imperium a Nemanide Insignia'' - грб Немањићког царства или ''-{Imperium a Servia Insignia}-'' - грб Српског царства.

Мотив црне вепрове главе рањене по косини, стријелом на сребреном пољу је један од најстаријих грбова приписаних [[Србија|Србији]].<ref>[http://www.beograd.org.rs/g/images/ustan_zastava.jpg Устаничка застава] Званични сајт града Београда</ref><ref>Имус: [http://www.imus.org.rs/kiki%20zastave%202_files/image002.jpg Заставе]</ref>{{sfn|Самарџић|1993|p=}}{{sfn|Милкић|2015|p=12}} Прво познато приписивање овог грба Србији је оно у [[Зборник „Сабор у Констанци“|Зборнику „Сабор у Констанци“]] [[1415]]. год. гдје се јавља као грб Српског царства или грба цара Србије.

Касније, овај мотив се јавља и на једном [[грб Стефана Лазаревића|грбу деспота Стефана Лазаревића]], али и у неким грбовницима широм [[Европа|Европе]], гдје се њим означава територија Србије. У вријеме [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] грб постаје популаран код устаника. На заставама устаника често су били грбови [[Србија|Србије]] и [[Трибали]]је, као и на [[Карађорђе Петровић|Карађорђевом]] [[печат]]у, печату [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета]] и [[војвода|војводским]] [[застава]]ма), али од тада као симбол не цијеле, већ првенствено централне Србије - [[Шумадија|Шумадије]] <ref>Крагујевац{{cite [http://www.kragujevac.org.yu/uprava/ogrbuweb|first=Златко М.htm |last=Младићевић|title=О грбу Града — Званични сајт града Крагујевца]|url=http://www.kragujevac.rs/O_grbu_Grada-56-1|work=kragujevac.rs|accessdate=11. 12. 2016}}</ref> и на црвеној подлози.

{{reflist|3}}

{{Commonscat|CoatsCoat of arms of the Serbian Empire}}