Године 1227. Џингис-кан, татарски велики кан, умиреје преминуо 1227. године, и ускоро потом његов наследник [[Огатај]] шаљеје послао свог нећака [[Бату-кана, или Батија,кан]]а у завојевачки поход на запад. Са БатијемБату-каном је упутио и Субудаја[[Субудај]]а. Године 1235. и 1236. БатијевеБату-канове хорде појављујусу се појавиле на левој обали [[Волга|Волге]] и подјармљујупокориле Бугаре[[поволшки саБугари|Поволшке ВолгеБугаре]]. У зиму 1237. оне прелазесу прешле залеђену реку и приближујуприближили се области Рјазања[[Рјазањ]]а од које тражесу тражили да се покори и да им плаћа данак; а кад је она то одбила, оне је опкољавају и пустоше, врше покољ становништва или га одводе у ропство. Рјазањски кнежеви долазе журно, али се не усуђују да нападну тако бројног непријатеља, јер ниједан од руских кнежева није се одазвао позиву рјазанских кнежева, да им помогне, и склањају се у своје утврђене вароши, које Татари помоћу справа за разбијање зидова заузимају на јуриш. Из Рјазањске области Батиј продире у област Суздаља и заузима једно за другим Москву, Владимир и Суздаљ, док његове трупе, растурене по читавој земљи, заузимају и пустоше остале градове.
После пада рјазанске кнежевине дође на ред и Суздаљ. Јарослављев брат Јуриј напушта своју престоницу, скупља војску и сусреће Татаре на реци Сити 4. марта [[1238]]. године, али је погинуо и његова војска је уништена. Татари потом продреше у суздаљску земљу; Москва, Владимир, Суздаљ падоше у њихове руке, те беху спаљени, а Јурија наслеђује Јарослав.{{чињеница|date=01. 2017.}}
