Џорџ II — разлика између измена

Рођен је у Хановеру, као син [[Џорџ ИI|Џорџа Лудовика, насљедног принца од Браунсцхwеиг-Лüнебурга]], и његове супруге, [[Софија Доротеа Цељска|Софије Доротеје Цељске]]. Обоје његових родитеља су имали љубавнике, али је њихов брак завршио разводом [[1694]]. године.

Године [[1705]]. оженио је [[Каролина од Браденбург-АнсбацхаАнсбаха|маркгрофицу Каролину од Браденбург-АнсбацхаАнсбаха]], након што брачни преговори са шведском принцезом [[Хедвига Софија од Шведске|Хедвигом Софијом]] нису успјели.

Џорџ је имао јако слаб однос са оцем. Породични односи су се погоршали након што је Џорџва супруга, сада принцеза од Велса, родила њихово пето дијете. Џорџов отац желио је да кум његовом унуку буде његов млађи брат, док је Џорџ желио да то буде његов пријатељ. Након што се јавно сукобио са оцем, Џорџ је био ухапшен, а затим избачен из очеве палачепалате и искључен из јавних церемонија.

Принц од Велса је зато охрабривао сву опозицију свога оца. Његова [[Лондонлондон]]ска резиденција постала је окупљалиште опонената Џорџа И, укључујући и [[Роберт Волпол|Роберта WалполаВолпола]]. Волпол је [[1720]]. године охрабривао оца и сина да се помире, након чега је враћен у свој уред из којег је био искључен [[1717]]. године. Већ сљедеће године, након велике економске катастрофе, Волпол се уздигао на чело владе.

Волпол и његова партија, виговци, били су доминантни у политици, јер се Џорџ И бојао да торyјевци неће подржати [[Акт о насљеђивању из 1701.]] године, који га је, као сениорног [[Протестантизам|протестантског]] насљедника [[Ана од Велике Британије|краљице Ане]], довео на британски трон. Моћ виговаца спрјечавала је торyевце да дођу до моћи још наредних педесет година. Волпол је контролисао британску владу, али је прешавши на страну ГеоргаЏорџа И,I изгубио повјерење његовог сина.

Џорџ је, као Џорџ II, наслиједио британску круну након очеве смрти [[11. јун]]а [[1727]]. године и већ тада су почели његови сукоби са његовим најстаријим сином и пријестолонасљедником. Џорџ II је можда планирао протјерати сина у неку од британских колонија, али то није учинио. Џорџ и његова супруга крунисани су као краљ и краљица [[11. октобар|11. октобра]] [[1727]]. године у [[Вестминстерска опатија|WестминстерскојВестминстерској опатији]].

Вјеровало се да ће нови краљ отпустити Волпола, који га је наљутио прешавши на страну његовог оца, и да ће га замијенити СпенцеромСпенсером ЦомптономКомптоном. Џорџ је чак тражио од ЦомптонаКомптона, а не од Волпола, да напиши његов први краљевски говор. ЦомптонКомптон је, међутим, тражио помоћ од Волпола, због чега је краљица Каролина, која је подржавала Волпола, закључила да је он неспособан и утицала на мужеву одлуку да задржи Волпола на мјесту премијера. Волпол је убрзо почео поправљатида поправља свој однос са краљемикраљем и осигураватиосигурава своју позицију. ТакођерТакође је убјеђиваоубеђивао торyевцеторијевце да признају [[Акт о насљеђивањунаслеђивању]] из 1701. Са друге стране, Џорџ II је стварао племиће наклоњене виговцима како би помогао Волполу да задржи већину у [[дом лордова|Дому лордова]].

За вријемевреме живота краљеве супруге Волполова позиција је била осигурана. Контролисао је и унутрашњу и вањску политику. Док је Џорџ желио ратовати у Европи, Волпол га је посавјетовао да потпише мировне споразуме, попут онога са [[Шпанија|Шпанијом]] из [[1729]]. године.

[[Датотека:ФредерицкFrederick ПринцеPrince офof WалесWales.јпгjpg|мини|200пx|лијево|ФридрикФредерик, принц од Велса]]

Џорџов и Каролинин однос са њиховим најстаријим сином се изнимно погоршао средином [[1730-те1730е|1730-их]]. Након што се принц од Велса оженио, избила је отворена свађа између оца и сина. Џорџ је ФридрикаФрeдeрика и његову породицу избацио са двора [[1737]]. године.

Недуго након протјеривања сина са двора, Џорџ је изгубио и своју доминантну супругу, која је умрла [[20. новембар|20. новембра]] [[1737]]. године. Легенда каже да га је Каролина на самрти замолила да се поново ожени након њене смрти, на што јој је он на [[Француски језик|француском]] одговорио ''"Нон, ј'аураи дес маîтрессес!"'' ([[Бошњачки језик|босански]]: ''"Нећу се женити, али ћу имати љубавнице!"'').

Џорџ је већ имао једног ванбрачног сина, Јоханна Лудwига вон Wаллмоден-Гимборна, којег је родила његова љубавница, Амалие вон Wаллмоден. Најпознатија његова љубавница била је Хенриетта[[Хенриjета ХоwардХауард, грофица од СуффолкаСaфока]], која је била једна од Каролининих дворских дама.

Роберт Волпол није могао учинити ништа да спријечи велики рат у Европи. Сусрео се и са опозицијом неколико политилчараполитичара које је предводио Јохн, барун Цартерет, касније 2. гроф од Гранвиллеа. Волпол је био оптужен за варање на изборима, те је [[1742]]. године, након више од двадесет година на функцији премијера, отишао у пензију. Замјењен је Спенцером Цомптоном, 1. грофом од Wилмингтона, којем је пут до премијерове фотеље остао отворен након смрти краљице Каролине. Цомптон је, међутим, био само марионета - праву политичку моћ држао је Јохн Цартерет. Након Цомптонове смрти [[1743]]. године, премијер је постао Хенрy Пелхам.

Фракцију која је подржавала рат предводио је Цартерет, који је тврдио да ће, уколико Марија Терезија не наслиједи очеве посједе, моћ Француза у Европи опасно повећати. Џорџ II је послао војне трупе да помогну Марији Терезији и њеним трупама, те да спријече продирање непријатељске војске у Хановер. Било је прошло већ двадесет година откако се британска војска борила у рату у Европи, а у међувремену влада ју је игнорисала и није одржавала. Без обзира на то, Џорџ II је великодушно слао подршку Марији Терезији, те је чак и сам предводио војску у [[битка код Детингена|бици код ДеттингенаДетингена]] [[1743]]. године. Његову војску контролисао је његов син, војвода од Цумберланда, иначе веома заинтересиранзаинтересован за војна питања. Рат није подржавао британски народ, који је сматрао да краљ и Цартерет запостављају интерсе Британаца у корист интереса [[Кнежевина Хановер|Хановера]].

Године [[1748]]. завршен је [[Рат за аустријско наслеђе]]. Марија Терезија је наслиједила сва очева краљевства, надвојводства и војводства, те ''де фацто'' завладала мужевим царством и војводством. Упркос подршци Британаца, Марија Терезије имаим није вјеровала јер су били протестанти, те их је искључила из савеза.

У међувремену, док се водио Рат за аустријско наслијеђе, Џорџови противници у [[Француска|Француској]] охрабривали су побуне [[јакобитиЈакобитизам|јакобита]]. Јакобити су били племићи који су подржавали римокатоличког краља [[Џејмс II Стјуарт|ЈаковаЏејмса II]], који је био збачен у [[Славна револуција|Славној револуцији]] [[1689]]. године и замијењен не његовим римокатоличким сином [[Џејмс Фрасис Едвард Стјуарт|Џејмсом Франсисом Едвардом]], већ најстаријом протестантском кћерком [[Мери II од Енглеске|Маријом II]] и протестантским сестрићем [[Вилијам III Орански|Вилијамом III]] као савладарима.

[[Џејмс Френсис Едвард Стјуарт]], познат као "Стари претендент", покушао је преузети трон помоћу двије побуне; оном из [[1715]]. године, након које је побјегао у Француску, и оном из [[1719]]. године, која га је оставила у банкроту. Његов син, [[Чарлс Едвард Стујарт]], водио је много јачу побуну у име свога оца [[1745]]. године. У јулу те године КарлоЧарлс Едвард је пристао у [[Шкотска|Шкотску]], гдје је дочекан са великом подршком. Шкотски побуњеници су успјели поразити Џорџову војску у септембру. Затим је покушао ући у [[Лондон]], гдје га чак ни римокатолици нису дочекали са одушевљењем. [[Луј XV]], такођртакође је обећао послати дванаест хиљада војника како би помогао побуни, али није испунио обећање. Британска армија под водством Џорџовог сина, војводе од Цумберланда, потиснула је јакобите назад у Шкотску. Дана [[16. април]]а [[1746]]. године Чарлс Едвард и војвода од Цумберланда водили су [[битка код Калодена|посљедњу битку]] вођену на британском острву. Јакобити су изгубили, а Чарлс Едвард је побјегао у Француску, али многи Шкоти који су учествовали у побуни били су ухваћени и погубљени. Након ове битке више није било озбиљних покушаја рестаурирања [[Династија Стјуарт|династије Стјуарт]].

Као државни секретар Пит Старији је водио политику везану за [[Седмогодишњи рат]], који је био својеврсни наставак Рата за аустријско наслеђе. Марија Терезија је склопила савез са својим некадашњим непријатељима, [[Русија|Русијом]] и [[Француска|Француском]], те тако постала непријатељ Велике Британије и Хановера. Џорџ II се бојао да ће му чланови ове алијансе отети Хановер, те се зато удружио са [[Пруска|Пруском]]. Велика Британија, Хановер и Пруска су тако били у сукобу са највећим европским силама - Аустријом, Русијом, Француском, Шведском и Саксонијом. Конфликти су се проширили и на њихове [[Северна Америка|сјеверноамеричке]] и индијске [[Колонија (вишезначна одредница)|колоније]] .