Мери II Енглеска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje kutijice
Ред 38:
{{главни чланак|Славна револуција}}
 
Након смрти Чарлса II који није имао законите деце, круну је наследио његов брат и Мерин отац Џејмс који је поста [[Џејмс II Стјуарт|Џејмс II]] Током своје кратке владавине Џејмс је водио спорну верску политику која није одговарала енглеским протестантима па су они већ [[1687]]. ступили у преговоре са Мериним мужем [[Вилијам III Орански|Вилијамом III Оранским]] како би збацили Џејмса са власти. У тим заоштреним политичко-верским приликама рођење сина наследника, Мериног полубрата, [[Џејмс Френсис Едвард|Џејмса ФрансисаФренсиса Едварда]], изазвало је међу протестантима узбуну јер су страховали од католичке династије на енглеском престолу. Гласине да је син Џејмса II у ствари подметнут подстакле су Мери да напише својој сестри Ани писмо у којем тражи објашњење ових гласина. Ситуација је убрзала преговоре између представника енглеских протестаната и Мериног супруга који је притао на војну интервенцију у Енглеској.
 
Након што је донео одлуку да интервенише у Енглеској Вилијам је донео декларацију у којој је новорођеног сина Џејмса II назвао наводним принцем од Велса. Дана [[5. новембар|5. новембра]] [[1688]]. низоземса војска се искрцала на енглеско тло и до [[11. децембар|11. децембра]] извојевала је победу ушавши у [[Лондон]]. Краљ Џејмс је побегаоу Француску где је уз један неуспели покушај повратка на власт у [[Ирска|Ирској]] живео до краја живота. Мери је била веома потресена околностима у којима се нашао њен отац али није показивала осаћања по заповести свога мужа због чега је касније критикована.