Џорџ II — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Поправљене везе: Акт о наслеђивању из 1701. → Акт о нагодби из 1701. |
||
Ред 42:
Принц од Велса је зато охрабривао сву опозицију свога оца. Његова [[лондон]]ска резиденција постала је окупљалиште опонената Џорџа И, укључујући и [[Роберт Волпол|Роберта Волпола]]. Волпол је [[1720]]. године охрабривао оца и сина да се помире, након чега је враћен у свој уред из којег је био искључен [[1717]]. године. Већ следеће године, након велике економске катастрофе, Волпол се уздигао на чело владе.
Волпол и његова партија, виговци, били су доминантни у политици, јер се Џорџ I бојао да
== Владавина ==
Ред 48:
Џорџ је, као Џорџ II, наслиједио британску круну након очеве смрти [[11. јун]]а [[1727]]. године и већ тада су почели његови сукоби са његовим најстаријим сином и пријестолонасљедником. Џорџ II је можда планирао протјерати сина у неку од британских колонија, али то није учинио. Џорџ и његова супруга крунисани су као краљ и краљица [[11. октобар|11. октобра]] [[1727]]. године у [[Вестминстерска опатија|Вестминстерској опатији]].
Веровало се да ће нови краљ отпустити Волпола, који га је наљутио прешавши на страну његовог оца, и да ће га замијенити [[Спенсер Комптон, 1. гроф од Вилмингтона|Спенсером Комптоном]]. Џорџ је чак тражио од Комптона, а не од Волпола, да напиши његов први краљевски говор. Комптон је, међутим, тражио помоћ од Волпола, због чега је краљица Каролина, која је подржавала Волпола, закључила да је он неспособан и утицала на мужеву одлуку да задржи Волпола на
За време живота краљеве супруге Волполова позиција је била осигурана. Контролисао је и унутрашњу и
=== Породични проблеми ===
Ред 66:
Противно Волполовом савјету, Џорџ је опет био у рату, и то опет са Шпанијом, [[1739]]. године. Цијела Европа је била умијешана у рат након смрти [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карла VI, цара Светог римског царства]], [[1740]]. године. Разлог за рат било је питање да ли Карлова кћерка, [[Марија Терезија]], има право на насљеђивање његових посједа. Џорџов сукоб са Шпанијом убрзо се стопио са [[Рат за аустријско наслеђе|Ратом за аустријско наслеђе]].
Роберт Волпол није могао учинити ништа да спријечи велики рат у Европи. Сусрео се и са опозицијом неколико политичара које је предводио [[Џон, барон Картрет]], касније 2. гроф од Гренвила. Волпол је био оптужен за варање на изборима, те је [[1742]]. године, након више од двадесет година на функцији премијера, отишао у пензију. Замјењен је [[Спенсер Комптон, 1. гроф од Вилмингтона|Спенсером
Фракцију која је подржавала рат предводио је Картрет, који је тврдио да ће, уколико Марија Терезија не наслиједи очеве посједе, моћ Француза у Европи опасно повећати. Џорџ II је послао војне трупе да помогну Марији Терезији и њеним трупама, те да спријече продирање непријатељске војске у Хановер. Било је прошло већ двадесет година откако се британска војска борила у рату у Европи, а у међувремену влада ју је игнорисала и није одржавала. Без обзира на то, Џорџ II је великодушно слао подршку Марији Терезији, те је чак и сам предводио војску у [[битка код Детингена|бици код Детингена]] [[1743]]. године. Његову војску контролисао је његов син, [[Вилијам Август, војвода од Камберленда|војвода од Камберленда]], иначе веома заинтересован за војна питања. Рат није подржавао британски народ, који је сматрао да краљ и Картрет запостављају интерсе Британаца у корист интереса [[Кнежевина Хановер|Хановера]].
| |||