Чарлс II Стјуарт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 61:
Рестрикције према ројалистичким кандидатима и гласачима су биле игнорисане, па су избори резултирали [[Дом комуна|Домом комуна]] који је био једнако подијељен на ројалисте и парламентарце, те на англиканце и презбитеријанце.<ref name=Miller/> На изборима су надмоћно побиједили ројалисти, а тако изабрани парламент састао се [[25. април]]а [[1660]]. Чарлс је у насталој ситуацији донио декларацију којом је изнио своје увјете за повратак на власт, а у којој је, између осталог, пристао на опрост свим непријатељима свога оца. У декларацији се истиче да је Чарлс након смрти свог оца [[1649]]. године био законити суверен и краљ.
 
Чарлс је стигао у Лондон [[29. мај]]а [[1660]]. године. Овај датум, Чарлсов тридесети рођендан, се узима као дан поновне успоставе монархије у Енглеској. Иако је Чарлс помиловао Кромвелове људе, њих девет је ипак смакнуто <ref name=роyалгов>[хттп://www.роyал.гов.ук/оутпут/Паге92.асп Charles II]</ref> , а остали су добили затворске казне или су једноставно били уклоњени са положаја које су држали у Комонвелту. Тела Оливера Кромвела и његових помоћника подвргнута су недостојанственој постхумној декапитацији.<ref name{{sfn|Fraser|1979|pp=Fraser/>185}}
 
Каснија половина [[1660]]. године Чарлсу није донијела срећу као прва; обиљежиле су је смрти Чарлсовог најмлађег брата и сестре Марије Хенријете. Отприлике у исто вријеме објављена је трудноћа и тајни брак Чарлсовог млађег брата и [[Ана Хајд]], што је Анином оцу ојачало позицију Чарлсовог најдражег министра.<ref name=Fraser/><ref name=Hutton/><ref name=Miller/>