Википедија

Манастир Добрун — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 26:
== Историја ==
 
Не зна се тачно када је манастир основан, и постоји више верзија. Према митрополиту [[Сава Косановић (митрополит)|Сави Косановићу]] манастир потиче још из деветог века.<ref name="Политика"/>, по неким историчарима подигнут је [[1219]]. године, када је [[Српска православна црква]] добила своју самосталност<ref name="Политика"/>, док постоје и извори који тврде да је манастир настао за време владавине цара [[стефан Душан|Душана]] када је у Добруну дужност чувара тог дела западне границе српске државе вршио жупан Прибил<ref name="Митрополија">[http://www.mitropolijadabrobosanska.org/sematizam/manastiri+.php?category=6 Страница о манастиру] на званичном сајту митрополије Дабробосанске</ref>.
 
Према изворима који тврде да је манастир настао за време владавине [[стефан Душан|цара Душана]] манастир је основао жупан Прибил. На северном зиду припрате и данас се налазе сачувани портрети краља Душана, жене му Јелене и сина им Уроша из 1343.<ref>С. Радојчић, ''Портрети српских владара у Средњем веку'', Београд 1996. </ref> године. Жупан Прибил је поред жупанског двора у тврђави између [[1340]]. и [[1343]]. године саградио и манастир. Манастирска [[Црква (грађевина)|црква]] је била скромна, зидана је од [[камен]]а и сиге, имала је облик једнобродне засведене [[базилика|базилике]] без куполе. Храм су живописали врсни [[зограф]]и из јужне [[Србија|Србије]].
 
После монашења жупана Прибила (монашко име Варнава) наслеђују га синови прво Стефан а потом Петар, који је дозидао спољну припрату и ризницу са северне стране и живописао их [[1383]]. године. У време жупана Петра у Добруну је било око 720 монаха. Под утицајем босанских властелина Радиновића и Павловића, који су столовали у Вишеграду, повлачи се жупан Петар и по примеру свога оца замонашио се под именом Јован.
 
Под утицајем босанских властелина Радиновића и Павловића, који су столовали у Вишеграду, повлачи се жупан Петар и по примеру свога оца замонашио се под именом Јован.
 
Добрун је пао под [[Турци|Турке]] [[1462]]. године. Према сачуваној легенди, освојен је издајом. Један српски слуга открио је Турцима да су из Добруна отишли сватови по младу у [[Пријепоље]]. Турци су сачекали сватове у повратку иза [[Бијела Брда|Бијелих Брда]], побили их, преобукли се у сватове, ушли у град Добрун и заузели га. Том приликом разрушили су град док је манастир оштећен. Млађи монаси су се разбежали по неприступачним испосницама широм добрунске области док су у манастиру остали само старији. После смрти ових монаха манастирска црква је отварана само о великим празницима док манастир није порушен и потпуно запустео.
Линија 88 ⟶ 86:
* [http://visegrad.rs/manastir-dobrun/ Фотографије Манастира Добрун]
* [http://www.mitropolijadabrobosanska.org/manastirdobrun.html]
* [http://www.visegradturizam.com/latinica/manastir-dobrun]
 
{{Општина Вишеград}}
{{Митрополија дабробосанска|selected= гв}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Добрун”