Историјске теме у сликарству — разлика између измена

'''Историјске теме у сликарству''' у ширем смислу обухватају било који приказ који представља неку [[историја|историјску]], [[религија|религијску]], [[митологија|митолошку]] или литерарну „причу“. У ужем смислу, посебно од почетка [[19. век]]а, сликање историјских догађаја сматра се врстом сликарске теме која се искључиво односи на догађаје из историје. У том случају реч је о „историјском сликарству“. У хијерархији сликарства сликање историјских догађаја је дуго времена заузимало истакнуто место. Оно је од сликара захтевало висок степен имагинације као и велику техничку вештину. Било је надређено сликарству [[портрет]]а, [[Жанр-сликарство|жанр-сликарству]], сликарству [[мртва природа|мртве природе]] и [[Пејзаж у сликарству|сликарству пејзажа]] јер се сматрало да се ове врсте баве „видљивом реалношћу“. Сценски наративне представе [[битка|битака]], ритуала и сличних радњи од најранијих времена играју важну улогу у свим културама. Нарочит подстрек сликарству историјских догађаја као ликовној уметности приповедања дало је [[хришћанство]] својим окретањем ка наративним приказима [[Библија|библијских]] садржаја и призора из живота [[светац]]а.

[[Слика:Paja_JovanoviKrunisanje_Cara_Dusana.jpg|мини|250п|[[Паја Јовановић]], [[Крунисање цара Душана (Слика)|Крунисање цара Душана]]]]

[[Слика:Death-wolfe.jpg|мини|250п|[[Бенџамин Вест]], ''[[Смрт генерала Веста]]'']]

О коришћењу сижеа из прошлости али са погледом на садашњост говори чувена слика ''[[Заклетва Хорација]]'' [[Жак Луј Давид|Жака Луја Давида]] на којој је [[1784]]. античка тема искоришћена као алузија за тренутно политичко стање у [[Француска|Француској]]. Када су приказивани догађаји из непосредне прошлости они су могли да се прикажу [[натурализам|натуралистички]] или да се идеалистички уздигну на виши ниво. Пример за то је слика ''[[Сплав медуза]]'' [[Теодор Жерико|Теодора Жерикоа]] који је он насликао [[1819]]. инспирисан једном поморском катастрофом.