Пере IV од Арагона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м razno
Ред 34:
Године 1338. оженио се принцезом Маријом од Наваре, кћерком Филипа Д'Евроа и Хуане II од Наваре.
 
[[Датотека:James III of Majorca.jpg|мини|лево|[[Ђауме III од Мајорке]].]]
== Освајање Мајорке ==
Мајорка је у то време била вазал Арагона, али Пере је постао љубоморан на Ђаумеа јер се под његомов влашћу Мајорка развила у успешну трговачку државу. До рата је тек дошло 1339. године, када је Ђауме почео да кове златнике са својим ликом. На страни Мајорке био је марниндски [[калиф]] [[Абу ал-Хасан]], а на страни Арагона кастиљски краљ [[Алфонсо XI од Кастиље]]. Године 1341. Арагону се због спора са Мајорком, око Монпељеа, придружила и Француска, али Ђауме је Французима уступио тај град и они су прешло на страну Мајорке. Пошто није хтео да поквари односе са Француском, Пере је на сабору у Барселони ослободио Ђаумеа од вазалства према Арагону. Пере је почео да прогони ковачнице у Сердансу и Русијону. На интервенцију папе Климента VI (1342 — 1352), Пере је морао да престане.
Ред 46:
Године 1354. Пере је однео низ победа над Ђеновљанима. После тога је освојио Сардинију и Корзику.
 
[[Датотека:Segell jaume d'aragó, comte d'urgell i vescomte d'ager 1339.jpg|мини|десно|[[Ђауме од Ургела]].]]
== Баронски рат ==
Око 1340. године у Арагону је дошло до побуне барона. Узрок те побуне био је проблем наследства, јер је Пере имао само једну кћерку, Констанцу, а самим тим наследник је био Ђауме од Ургела, краљев брат. Године 1357. Пере је проглесто Констанцу за своју наследницу и тражио је да се сви његови вазали закуну констанци на верност. Ђауме, као и многи други вазали одбили су то. Ђауме је онда почео да скупља војску против Арагона, и успео је да скупи већу војску него Пере. Та војске је без икакве муке освојила Сарагосу, али Ђауме је 15. новембра изненада умро. Тада је у Арагону настао грађански рат у коме је заробљен и сам Пере и затворен је у тамницу у Валенсији. Пере је некако успео да побегне, скупи војску и у 1348. години освајањем Сарагосе угуши побуну. Питање наследства решено је тек 27. децембра 1350. године, када је рођен син наследник [[Ђоан I од Арагона]].{{чињеница|date=01. 2017.}}
Ред 81:
Енглези су у то време планирали да изврше другу инвазију на Кастиљу. Сам енглески принц [[Џон од Гента]] дошао је у Бордо да скупља војску. Енрике је чуо за то и почео је припреме за одбрану. Пере је хтео да се придружи Џону, али није хтео да квари односе са Кастиљом са којом је 10. маја 1374. године склопио Алмазански мир. Тим миром Пере је добио град Молину и 180.000 флорина одштете. Пере је верио своју кћерку Леонор са Џоновим сином Хенријем Болинбруком. Пере је тако добио подршку Енглеске у борби против Ђаумеа IV, који је већ следеће године напао Арагон. Переа су том приликом издали неки племићи. Ђауме није могао предусети никакве веће акције, умро је већ 20. јануара 1375. године у граду Сорији. Неке хронике бележе да је отрован. После тога побуна је угушена, а Ђаумеа је налседила сестра [[Изабела од Мајорке]]. Она је своју титулу пренела на Анжујског војводу, који се у савезу са Португалом и Кастиљом спремао да нападне Арагон. Пере је убрзо после тога склопио савез са Енрикеом, који је одуговлачио да нападне Арагон до војводине смрти у септембру 1384. године.
 
[[Датотека:Martin1Sicilsky.jpg|мини|лево|[[Мартин I од Сицилије]].]]
[[Датотека:Mary of Sicily.jpg|мини|десно|[[Марија од Сицилије]].]]
== Освајање Сицилије ==
[[Краљ]] [[Луис од Сицилије]] је умро [[1377]]. године, а за наследника је оставио своју кћерку Марију. Пере, који је био у крвном стротсрву са Луисом се одмах потужио папи Гргуру XI (1370 — 1378) да је требало да наследи Сицилију, али папа није предузео ништа. Још је и претио Переу да ће га екскомуницирати (искључити из цркве), ако нападне Сицилију. Пере се није много обазирао на то и већ 1378. са својом великом флотом је напао Сицилију. Марија је са 4 барона организовала одбрану, сицилије, али узалуд. После освајања Сицилије Пере, се због тешке ситуације у земљи није задржавао на том острву, него је тамо за владара поставио свог сина Мартина, који је владао као преставник оца. Мартин је освојио Атину и Неопатрију. На Балканском полуострву Пере је имао два имућна противника [[Јован V Палеолог]] и драчки маршал-капетан [[Карло III Напуљски]], па је Мартину послао флоту. Пере је после тога склопио савез са Млечанима. На сабору арагонске господе у Барселони у јуну 1380. године, Пере се одрекао Сицилије у корист сина Мартина. Међутим ни помоћ Млечана није била довољна да се угуши Маријина побуна на Сицилији. Побуна је угушена тек када се Мартинов син [[Мартин I од Сицилије]] (Мартин Млађи) оженио Маријом, али то се десило тек 1396., после Переове смрти.{{чињеница|date=01. 2017.}}
Ред 108:
== Переови преци ==
{{-}}
{{Породично стабло
{| class="wikitable"
|+'''име Преци= ПереаПере IV од Арагона, три колена уназад'''
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|-
|border=1
| rowspan="8" style="text-align:center;"| '''Пере IV од Арагона'''
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0;
| rowspan="4" style="text-align:center;"| '''Отац:'''<br />[[Алфонс IV од Арагона]], [[Владари Арагона|Краљ Арагона]]
|boxstyle_1=background-color: #fcc;
| rowspan="2" style="text-align:center;"| '''Деда (по оцу):'''<br />[[Ђауме II од Арагона]], [[Владари Арагона|Краљ Арагона]] и [[Владари Мајорке|Мајорке]]
|boxstyle_2=background-color: #fb9;
| style="text-align:center;"| '''Прадеда:'''<br />[[Пере III од Арагона]], [[Владари Арагона|Краљ Арагона]]
|boxstyle_3=background-color: #ffc;
|-
|boxstyle_4=background-color: #bfc;
| style="text-align:center;"| '''Прабаба:'''<br />[[Констанца од Сицилије и Арагона]]
|boxstyle_5=background-color: #9fe;
|-
|1 rowspan="8" style="text-align:center;"|1. '''Пере IV од Арагона'''
| rowspan="2" style="text-align:center;"| '''Баба (по оцу):'''<br />[[Бланш Анжујска]]
|2= 2. [[Алфонс IV од Арагона]]
| style="text-align:center;"| '''Прадеда:'''<br />[[Карло II Напуљски]], [[Владари Сицилије и Напуља|Краљ Напуља]]
|4= 4. [[Ђауме II од Арагона]]
|-
|8= 8. [[Пере III од Арагона]]
| style="text-align:center;"| '''Прабаба:'''<br />[[Марија од Угарске и Напуља]]
| style9="text-align:center;"| '''Прабаба:'''<br9. />[[Констанца од Сицилије и Арагона]]
|-
|5= 5. [[Бланш Анжујска]]
| rowspan="4" style="text-align:center;"| '''Мајка:'''<br />[[Тереза ​​да Ентенса]]
|10= 10. [[Карло II Напуљски]]
| style11="text-align:center;"| '''Прабаба:'''<br11. />[[Марија од Угарске и Напуља]]
| rowspan="4" style3="text-align:center;"| '''Мајка:'''<br3. />[[Тереза ​​да Ентенса]]
| rowspan="2" style="text-align:center;"| '''Деда (по мајци):'''<br />[[Гомбалд од Ентенса]], [[Ентенс|Гроф Ентенса]]
| style="text-align:center;"| '''Прадеда:'''<br />?
Линија 129 ⟶ 132:
| style="text-align:center;"| '''Прабаба:'''<br />?
|- style="text-align:center;"
| rowspan7="2"| '''Баба (по мајци):'''<br7. />[[Констанца од Антилона]]
||14= '''Прадеда:'''<br14. />[[Алвиро од Ургела]]
| style15="text-align:center;"| '''Прабаба:'''<br15. />[[Сесилија од Фоиша]]
|-
| style="text-align:center;"| '''Прабаба:'''<br />[[Сесилија од Фоиша]]
|}