Пољопривреда у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Преусмерење на Пољопривреда Србије |
|||
Ред 1:
'''[[Србија]]''' се налази на површини од укупно 8.840.000 [[хектар]]а. Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику). Око 70 одсто укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30 одсто под [[шумам]]а.
[[Клима]] је умерено-континентална, а просечна [[температур]]а у току године износи 11 до 12 степени [[Степен целзијуса|Целзијуса]]. Просечна температура у [[јануар]]у је од минус један до плус један степен, а у [[јун]]у 22 до 23 °C. Просечна годишња количина падавина износи 600 до 800 [[милиметар]]а у равничарским пределима, а у планинским од 800 до 1.200 милиметара.
Повољни природни и климатски услови поспешују развој пољопривреде. Равничарски региони [[Војводина|Војводине]], [[Косово Поље|Косова Поља]], [[Метохија|Метохије]], [[Поморавље|Поморавља]], [[Посавина|Посавине]], [[Тамнава|Тамнаве]], [[Крушевачко поље|Крушевачког]] и [[Лесковачко поље|Лесковачког поља]] погодни су за механизовану [[ратарство|ратарску]] и [[повртарство|повртарску]] производњу.
[[Брдо]]вити и брежуљкасти предели повољни су за развој [[воћарство|воћарске]], [[виноградарство|виноградарске]] и [[сточарство|сточарске]] производње. Брдско-планинско подручје [[Златибор]]а, [[Рудник (планина)|Рудника]], [[Стара планина|Старе планине]], [[Копаоник]]а и [[Шар-планина|Шар-планине]] су погодни за развој [[овчарство|овчарства]], [[говедарство|говедарства]] и [[шумарство|шумарства]].
У Републици Србији има укупно 1.305.426 пољопривредника који чине 17,3 одсто укупне популације.
== Производња важнијих пољопривредних производа ==
{| class=wikitable
|- bgcolor="#E0E9F5"
| '''Производ'''
| '''1998'''
| '''1999'''
| '''2000'''
|-
| [[Пшеница]]
| 2.631.655
| 2.030.746
| 1.924.385
|-
| [[Кукуруз]]
| 4.953.408
| 6.126.428
| 2.937.537
|-
| [[Сунцокрет]]
| 277.572
| 272.550
| 217.608
|-
| [[Шећерна репа]]
| 1.971.362
| 2.487.580
| 1.070.033
|-
| [[Дуван]]
| 10.568
| 14.131
| 11.067
|-
| [[Малина|Малине]]
| 63.796
| 64.680
| 55.999
|-
| [[Јагоде]]
| 30.637
| 39.707
| 24.910
|-
| [[Вишње]]
| 66.397
| 70.979
| 58.013
|-
| [[Шљива|Шљиве]]
| 464.649
| 379.569
| 351.307
|-
| [[Грожђе]]
| 398.549
| 182.939
| 326.658
|-
|
| ''у тонама''
|
|
|-
| [[Говедина|Говеђе месо]]
| 98
| 97
| 103
|-
| [[Овчије месо]]
| 19
| 17
| 19
|-
|
| ''хиљада тона''
|
|
|-
| [[Вино]]
| 150.022
| 64.404
| 123.290
|-
| [[Млеко]]
| 1.636.756
| 1.665.024
| 1.585.427
|-
|
| ''хиљада литара''
|
|
|}
Најразвијеније гране пољопривреде су [[сточарство]] (43 одсто) и [[ратарство]] (42 одсто), затим следи [[воћарство]] и [[виноградарство]] (12 одсто), а остале културе заступљене су са три одсто.
У Србији доминира породично газдинство и приватна својина, док просечна величина комерцијалне фарме (предузећа) износи 500 до 700 хектара. Породично газдинство је врло испарцелисано, има изражену натуралну потрошњу и знатно нижи степен комерцијализације у односу на [[европа|европске]] фарме.
Пољопривредно земљиште се обрађује са 425.000 двоосовинских [[трактор]]а, 261.000 једноосовинских трактора, 25.000 [[комбајн]]а и више од три милиона прикључних машина. Недовољно је развијена [[саобраћај]]на инфраструктура, а пољопривредне машине и опрема су амортизоване. Просечна старост трактора је 12, а комбајна 15 година.
Потрошња [[минерално ђубриво|минералних ђубрива]] износи 36 килограма активне материје по хектару. Примена [[агрохемикалија]] је веома ниска и контролисана организованом мрежом редовне ветеринарске, фитосанитарне и санитарне контроле.
У Србији је систем за [[наводњавање]] инсталиран на 180.000 хектара, али се наводњава свега 30.000-40.000 хектара, што заједно са баштама и неким новијим системима представља мање од 1% ораниица које се наводњавају. До пре десетак година у Србији се наводњавало 190-000 хектара обрадивог земљишта<ref>[http://www.ekoforum.org/index/vest.asp?vID=1485 Вест на сајту -{www.ekoforum.org}-], Приступљено 23. 4. 2013.</ref>. У [[Војводина|Војводини]] се наводњавају веће површине него у Централној Србији, а повртарске културе наводњавају се и у [[Мачва|Мачви]], околини [[Лесковац|Лесковца]], [[Неготинска низија|Неготинској низији]] и [[Поморавље|Поморављу]]. Већих улагања у систем наводњавања у Србији није било последњих 15-ак година, тако да је њихова старост око 25 година. Због овако малог процента наводњавања нису искоришћене могућности веће производње шећерне репе, сунцокрета, [[соја|соје]], поврћа и сточних крмива.
[[Свиња|Свиње]] су најзаступљеније у сточном, а [[оранице]] и баште у земљишном фонду. Потенцијали [[ливада]], [[пашњак]]а и ораница нису довољно искоришћени за интензивнију и већу сточарску производњу.
У Србији постоји мрежа аграрних организација као што су коморе, задружни савези, стручне организације и [[фонд]]ови.
Према последњим подацима у Србији има 6.000 [[село|села]].
У сеоским подручјима постоје бројне манифестације етнокултуре и етно-арта попут [[вашар|сајмова]], [[изложба|изложби]], [[сабор]]а и разних такмичења...
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* Милован М. Митровић. Села у Србији. — Београд: Републички завод за статистику, 2015. — 257 с. — ISBN 978-86-6161-150-6.
== Спољашње везе ==
{{Wikinewscat|Пољопривреда Србије}}
* [http://www.minpolj.sr.gov.yu/ Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде]
* [http://www.stips.minpolj.sr.gov.yu/ Систем тржишних информација пољупривреде Србије]
* [http://www.agropartner.rs/ Најпопуларнији и најпосећенији пољопривредни портал у Србији]
{{Привреда Србије}}
[[Категорија:Привреда Србије]]
[[Категорија:Пољопривреда]]
| |||