Википедија

Македонско питање — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 193.92.184.56 (разговор) на последњу измену корисника Srdjan m
Нема описа измене
Ред 1:
{| class="infobox bordered" style="width: 345px; font-size: 95%; float: right;" cellpadding="4" cellspacing="0"
| colspan="2" border="0" style="height:35px; color:#fff; background:#669; font-size:larger; font-weight:bold; text-align:center;"| <big>Македонија</big>
|-
| colspan="2" | [[Датотека:HistMacSrb.gif|центар|326п]]
|-
| colspan="2" | <small>Савремена географска регија Македоније није званично дефинисана од стране било које међународне организације или државе. У неким контекстима, простире се преко пет независних држава: [[Република Македонија|Републике Македоније]], [[Србија|Србије]], [[Грчка|Грчке]], [[Бугарска|Бугарске]] и [[Албанија|Албаније]].</small>
|}
'''Македонско питање''' је термин настао крајем [[19. век]]а, током [[Борба за Македонију|борби за македонске области]] [[Османско царство|Османског царства]] између суседних новооснованих [[хришћанство|хришћанских]] држава ([[Бугарска|Бугарске]], [[Србија|Србије]] и [[Грчка|Грчке]]).
 
== Суштина проблема ==
[[Народ]] који данас насељава простор [[Република Македонија|Републике Македоније]] је [[Словени|словенског порекла]], али је његова етничка припадност и дан данас предмет спорења. Данас сами становници се већином називају и сматрају [[Македонци (народ)|Македонцима]]ма, а свој језик [[Македонски језик|македонским језиком]]. Народи који данас насељавају просторе [[Пиринска Македонија|Пиринске]] и [[Егејска Македонија|Егејске Македоније]] не сматрају себе Македонцима у етничком смислу.
 
== Историјска подлога ==
Почевши од [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[1878]]. године, на коме је [[Кнежевина Србија|Србија]] добила независност, а [[Кнежевина Бугарска|Бугарска]] аутономију, на подручју данашње [[Република Македонија|Републике Македоније]] почиње интензивна пропаганда обе [[Држава|државе]] међу тамошњим [[становништво]]м. Обе пропаганде су имале за циљ идентификацију локалног становништва са [[Срби]]ма односно [[Бугари]]ма. Један од видова пропаганде биле су и [[Стипендија|стипендије]] којима су будући [[Интелектуалац|интелектуалци]] и будући виђени људи постајали индиректни заговорници једне од страна. У сукоб се умешала и [[Краљевина Грчка|Грчка]] која је преко [[Цариградска патријаршија|цариградскеЦариградске патријаршије]] (на чијем је челу био [[Грци|Грк]]) покушала да изврши [[Хеленизација|хеленизацију]].
 
Сукоб се заоштравао и крајем [[19. век]]а, а поготово у првој [[десетлеће|деценији]] [[20. век]]а прерастао је у отворени сукоб [[Комити|Комита]] ([[Срби|Срба]] и српских присталица) и бугарских присталица који се несмањеном жестином водио по [[Село|селима]] и [[Планина|планинама]] широм данашње Републике Македоније. Посебан фактор чинила је [[Турска|турска власт]] која је почетком 20. века настојала да свим силама истреби [[Православље|православно]] становништво у својим земљама и [[Арнаути]] ([[Албанци]]) који су широм [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]], [[Рашка област|Рашке]] и [[Вардарска Македонија|Вардарске Македоније]] [[Убиство|убијали]] и [[крађа|пљачкали]] становништво само зато што је било православно на шта је турска власт гледала благонаклоно.
 
== Бугарска страна ==
[[Датотека:Macedonia - Point of View of the Bulgarians.jpg|мини|десно|300п|Бугарско виђење етничког састава Македоније 1914. године]]
[[Бугари]] своју тезу базирају на неким историјским чињеницама (бугарска национална свест македонских препородитеља из -{XIX}-19. века, учешће македонских Бугара у бугарском препорода и у бугарском друштвено-политичком животу и др.) као и на сличностима [[Бугарски језик|бугарског]] и [[Македонски језик|македонског језика]]. Оба језика имају аналитичку структуру, дакле немају падеже и користе предлошке конструкције и постпозитивне чланове. Ипак и јужноморавски српски дијалекти нагињу аналитизму, а сличну структуру имају и грчки, албански и румунски, који заједно са македонским и бугарским формирају [[Балканска језичка заједница|балканску језичну групу]] (-{''{јез-нем|Balkan Sprachbund''}-}).
 
Македонци у [[Пиринска Македонија|Пиринској Македонији]] као и у другим крајевима Бугарске имају бугарску националну свест, изузев око њих 5.000 према последњем попису (за разлику од пописа непосредно након Другог светског рата и десет година после тога када у условима комунистичког режима око 70 % становништва у Пиринској Македонији се је изјаснило као македонско по народности).
 
== Српска страна ==
[[Срби]] своју тезу граде на чињеницама да је део [[Становништво|становништва]] крајем [[19. век|XIX]] и почетком [[20. век|XX века]] под притиском [[Бугари|Бугара]] и [[Турци|Турака]] престао да слави [[слава|славикрсну Славеславу]] (обележје [[Срби|српског народа]]) и променио завршетке својих презимена из ''-ић'' у ''-ски'' (нпр- Ивановић је посталоу Ивановски). По сведочењима Срба које су протерали бугарски и албански фашисти за време [[Други светски рат|Другог светског рата]], комунистички функционер [[Лазар Колишевски]], председник [[Централни комитет|Централног Комитета]] [[Савез комуниста Македоније|Комунистичке партије Македоније]], је [[1947]]. године је спалио све црквене крштенице из времена [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] и [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и отпочео са прекрштавањемпреименовањем српског и грко-цинцарског становништва са "„-ић“ић” у "„-ски“ски”.
[[Датотека:Macedonia - Point of View of the Serbs.jpg|мини|десно|300п|Српско виђење етничког састава Македоније 1914. године, према Јовану Цвијићу]]
[[Спиридон Гопчевић]] у свом делу „Стара Србија и Македонија“, у уводном делу доноси следеће:
''{{цитат|Познато је да су „Шопови“„Шопови”, који су без сумње наши земљаци, у пркос својим протестима спојени 1878. године са Кнежевином Бугарском, а то због тога што се српска Влада никад пре није старала за шопску земљу и што се никад није противила '''дрскости Бугара, који су жигосали Шопове именом „Бугари"„Бугари”'''. У осталом, онда је падало у рачун '''руској политици''', да Кнежевину Бугарску колико могуће више прошири. Данас ствари стоје друкчије. Неблагодарни Бугари избацише своје ослободиоце и понизише их толико, да се Русија не може више за њих заузети, ако није рада, да погази своје достојанство. А остане ли Бугарска усамљена, онда је сва прилика, да ће Србија победоносно изаћи из неминовне и одлучне борбе са Бугарском, е да ће том приликом опет придобити пределе до Видина и Искра, '''који су ионако њена својина'''. Овакав рат решио би у исто време и македонско питање.▼
 
''На свом путовању уверио сам се о непобитном факту, да у крајевима између '''Арбаније и Родопских планина са једне, а од српске међе па до Солуна с друге стране, живе наши земљаци'''. Дужност је дакле сваког Србина да поради на њиховом ослобођењу. За сад су стара Србија и Македонија под турском влашћу и Турска је доста снажна, да одржи ове покрајине. Нема дакле наде, да се што год може постићи силом, као што нема ни изгледа, да би какав народни устанак у оним крајевима могао имати успеха. Ваља нам дакле стрпљиво чекати, док друге силе не смире Турску, те да се ми узмогнемо дочепати свог дела из наследства „болесног човека"''човека”.}}▼
▲''Познато је да су „Шопови“, који су без сумње наши земљаци, у пркос својим протестима спојени 1878. године са Кнежевином Бугарском, а то због тога што се српска Влада никад пре није старала за шопску земљу и што се никад није противила '''дрскости Бугара, који су жигосали Шопове именом „Бугари"'''. У осталом, онда је падало у рачун '''руској политици''', да Кнежевину Бугарску колико могуће више прошири. Данас ствари стоје друкчије. Неблагодарни Бугари избацише своје ослободиоце и понизише их толико, да се Русија не може више за њих заузети, ако није рада, да погази своје достојанство. А остане ли Бугарска усамљена, онда је сва прилика, да ће Србија победоносно изаћи из неминовне и одлучне борбе са Бугарском, е да ће том приликом опет придобити пределе до Видина и Искра, '''који су ионако њена својина'''. Овакав рат решио би у исто време и македонско питање.
▲''На свом путовању уверио сам се о непобитном факту, да у крајевима између '''Арбаније и Родопских планина са једне, а од српске међе па до Солуна с друге стране, живе наши земљаци'''. Дужност је дакле сваког Србина да поради на њиховом ослобођењу. За сад су стара Србија и Македонија под турском влашћу и Турска је доста снажна, да одржи ове покрајине. Нема дакле наде, да се што год може постићи силом, као што нема ни изгледа, да би какав народни устанак у оним крајевима могао имати успеха. Ваља нам дакле стрпљиво чекати, док друге силе не смире Турску, те да се ми узмогнемо дочепати свог дела из наследства „болесног човека"''.
 
Гопчевић даље наставља:
''{{цитат|Али нам ваља имати на уму, да нисмо ми једини, који полажемо право на баштину „болесног човека“човека”. Бугари су то много пре учинили, и то са више дреке, дрскости и вештине, него ми. Пошло им је за руком, те су уверили '''недотупавне путнике''' о „бугараштини“„бугараштини” старо-Србијанаца, толико, да су ови, довели у заблуду целу Европу. Изредно се, дакле, радујем, што је моје дело довело до убеђења научњаке, '''да су ти тако звани Бугари у ствари прави Срби'''. Мило ми је, што сам својим проналасцима могао стати на поприште за права нашега народа. Али ја сам још више пронашао, но праву народност Македонаца! Пошло ми је за руком, те сам по аутентичним изворима, открио бугарску пропаганду и њена подла средства. Читалац мога дела увидеће, колико су Бугари напреднији од нас, како они радосно троше новац, да побугаре наше земљаке, те како неуморно раде, да, не бирајући средства, свој цељ постигну. Ако са њиховим упоредимо наш досадашњи рад у правцу одбране својих права на оне крајеве, онда се заиста можемо заруменити од стида, јер ништа, ама баш ништа, нисмо учинили! А будемо ли трагали за разлогом овако стидне појаве, онда ћемо наћи, да он лежи у невероватној равнодушности нашега народа и његових вођа наспрам македонског питања, чију сам важност мало час доказао. А будемо ли тражили разлог овакве равнодушности -— шта ћемо наћи? -— Још жалоснију појаву, да нам партијска мржња и унутрашњи раздор, не дозвољавају, да се бавимо питањима спољне политике.''}}▼
 
Одмах по свршетку Другог светског рата око 120.000 македонских Срба било је приморано да емигрира из Македоније у Србију, односно готово 10 % целокупног македонског становништва.<ref>[http://www.nationsencyclopedia.com/Europe/Macedonia-HISTORY.html History - Macedonia - problem, issues, area, system, future, power, policy, sector], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>. ▼
▲''Али нам ваља имати на уму, да нисмо ми једини, који полажемо право на баштину „болесног човека“. Бугари су то много пре учинили, и то са више дреке, дрскости и вештине, него ми. Пошло им је за руком, те су уверили '''недотупавне путнике''' о „бугараштини“ старо-Србијанаца, толико, да су ови, довели у заблуду целу Европу. Изредно се, дакле, радујем, што је моје дело довело до убеђења научњаке, '''да су ти тако звани Бугари у ствари прави Срби'''. Мило ми је, што сам својим проналасцима могао стати на поприште за права нашега народа. Али ја сам још више пронашао, но праву народност Македонаца! Пошло ми је за руком, те сам по аутентичним изворима, открио бугарску пропаганду и њена подла средства. Читалац мога дела увидеће, колико су Бугари напреднији од нас, како они радосно троше новац, да побугаре наше земљаке, те како неуморно раде, да, не бирајући средства, свој цељ постигну. Ако са њиховим упоредимо наш досадашњи рад у правцу одбране својих права на оне крајеве, онда се заиста можемо заруменити од стида, јер ништа, ама баш ништа, нисмо учинили! А будемо ли трагали за разлогом овако стидне појаве, онда ћемо наћи, да он лежи у невероватној равнодушности нашега народа и његових вођа наспрам македонског питања, чију сам важност мало час доказао. А будемо ли тражили разлог овакве равнодушности - шта ћемо наћи? - Још жалоснију појаву, да нам партијска мржња и унутрашњи раздор, не дозвољавају, да се бавимо питањима спољне политике.''
 
▲Одмах по свршетку Другог светског рата око 120.000 македонских Срба било је приморано да емигрира из Македоније у Србију, односно готово 10% целокупног македонског становништва<ref>[http://www.nationsencyclopedia.com/Europe/Macedonia-HISTORY.html History - Macedonia - problem, issues, area, system, future, power, policy, sector], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>.
 
=== Комите ===
[[Краљевина Србија|Србија]] је организовала (на територији данашње [[Република Македонија|републикеРепублике Македоније]]) и убацивала (из тадашње [[Краљевина Србија|краљевинеКраљевине Србије]]) [[комити|комитске чете]] са циљем заштите свог становништва од насилништва [[Бугари|Бугара]], [[Турци|Турака]] и [[АлбанциАрнаути|Арнаута]] ([[Албанци|Албанаца)]]).
 
[[Бугарска|Бугарски]] револуционар [[Васил Левски]] написао је у [[Букурешт]]у [[1862]]. Синтагму ([[Устав]]) бугарских горских чета (комита). [[Титоизам]] потискује термин [[четници|четник]] и намеће термин комита, комитски.
 
Други разлог због којег су српски комити [[1906]]. године променили назив у четници по налогу мајора [[Војислав Танкосић|Воје Танкосића]] је чињеница да су и Срби и Бугари имали исте еполете, по узору на руске, и да су Срби [[Стара Србија|Старе Србије]] везивали термин комити за Бугаре и њихове [[опресија|зулуме]] над тамошњим Србима.
 
=== Сукоб СПЦ и МПЦ ===
Сукоб између [[Српска православна црква|СПЦСрпске православне цркве]] и [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|МПЦМакедонске православне цркве]] настао је због самопроглашења [[аутокефалност]]и МПЦ коју није признала ниједна канонска [[помјесна црква|помесна црква]]. Проглашење аутокефалности је изведено под утицајем одређених владајућих структура и тајних служби у ондашњој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]].
 
==== Хронологија раскола између СПЦ и МПЦ ====
* [[1945]] — одмах по формирању [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] долази до протеривања митрополита [[Јосиф Цвијовић|Јосифа Цвијовића]].
* [[1963]] — долази до најаве раскола од стране [[Јосип Броз Тито|Ј. Б. Тита]], савезногсавезни министраминистар унутрашњих послова [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] и председника Владе [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македоније]] [[Лазар Колишевски|Лазара Колишевског]] најављују раскол.
* [[1967]] — долази до формалног расцепа постављењем архиепископа Доситеја, а након његове смрти архиепископа Михаила на положај архепископа [[Охрид|охридскогохрид]]ског.
* [[2003]] — [[Српска православна црква|СПЦ]] предлаже аутономни статус [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|МПЦ]], што значи да све остаје по старом, али да су верници и свештенство аутономне Охридске архиепископије дужни да у свакој [[литургија|литургији]] помињу име [[Патријарх српски|патријарха српског]]. Овај предлог, назван [[Нишки споразум (2002)|Нишки споразум]], прихватио је једино [[Митрополија велешка и повардарска|митрополит велешки и повардарски]] [[Јован Вранишковски]].
 
Владика Јован је због тога црквеносудском одлуком избачен из МПЦ, а средином [[2005]]. године је завршио у [[затвор]]у због наводног "изазивања„изазивања верске мржње"мржње” (због упада у битољској цркви и због тога што је претио ватреним оружјем комшиници која је се бунила због тога што је свој стан користио као верски објекат), а кривични процес због наводних "финансијских„финансијских малверзација"малверзација” (под оптужбом да је проневерио око 300.000 евра док је био владика МПЦ и због употреба донације од 50.000 евра македонског бизнисмена Трифуна Костовског за куповину свог џипа уместо за обнову иконостаса) још траје (због поништаја ослобађајућих пресуда од стране другостепеног суда због погрешне примене материјалног права јер је првостепени судија Валентин Зафиров сматрао да због тога што су ствари које је себи куповао вратио цркви као и због његовог непојављивања у суду).<ref name="Утрински Весник">{{cite news |first=|last= |authorlink= |coauthors= |title=ПРЕВРТЕНО ОГЛЕДАЛО |url=http://217.16.70.245/?pbroj=913&pr=8&stID=14606 |work= |publisher= |date= |accessdate = 31. 1. 2010}}</ref>
 
== Грчка страна ==
[[Грци]] негирају становништво [[Република Македонија|Републике Македоније]] и њој самој употребу термина Македонија, [[Македонци|Македонац]] и [[македонски језик]] јер је по њиховом гледишту Македонија назив ''њихове'' историјске државе ([[Александар Велики|Александар Македонски]]) и нема никакве везе са [[Словени]]ма који су се ту населили неколико векова касније. Овај сукоб и даље траје због чега је званични назив Републике Македоније ''БЈРМ (Бивша југословенска република Македонија)'', али се све чешће провлаче идеје које би могле окончати сукоб око назива који би задовољио обе стране (''Северна Македонија'', ''Словенска Македонија'', ''[[Вардарска Македонија]]'').
 
Када се говори о називима Северна Македонија и Словенска Македонија, као компромисним решењима, треба указати на чињеницу да се ови предлози провлаче још од краја прошлог века. Области северно од [[Охрид]]а, [[Битољ]]а, [[Прилеп]]а, [[Ђевђелија|Ђевђелије]] и [[Струмица|Струмице]], припадају јужном делу [[Стара Србија|Старе Србије]], као и да под северном Македонијом треба сматрати [[Благоевградски округ]] у [[Бугарска|Бугарској]]. Други предлог (Словенска Македонија) иде за изазивањем српско -бугарског анимозитета, који данас постоји само на интелектуалној равни, али да територијални спор не постоји. Овај предлог би такође вероватно био неприхватљив за многобројну албанску мањину у земљи.
 
Постоје претпоставке да ако би Влада Републике Македоније прихватила горепоменуте називе као компромисне, [[Цариградска патријаршија|Цариградска Патријаршија]] би признала [[аутокефалност]] [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|МПЦ]], као у случају [[Естонска Апостолскаапостолска Цркваправославна црква|„ЕстонскеЕстонске Апостолскеправославне Цркве“апостолске цркве]] и [[Аутокефална Украјинска Православнааутокефална православна црква|„Аутокефалне Украјинске Православнеаутокефалне православне цркве“цркве]], међутим то би могло да доведе до спора српске и цариградске патријаршије, као што се то десило у случају поменутих признања са [[Московска патријаршија|московском патријаршијом]].
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Македонско_питање”