Фузиони језици — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
Велика измена садржаја на основу стручне литературе. |
||
Ред 1:
'''Фузиони језици''' (познати и као '''флективни језици''') су назив за један тип језика који имају заједничке структурне особине, а који не спадају нужно у исту језичку породицу нити имају територијалног додира. Флективни језици су језици у којима су граматички наставци на једној речи малобројни и један наставак има више функција. Стога се каже да су то [[синтетички језици]] код којих долази до стапања (фузије) различитих [[морфема]] у целину коју је тешко поделити. Као резултат тога, један морфем може бити носилац више од једног значења, што фузионе језике контрастира са [[аглутинативни језици|аглутинативним језицима]].
У фузионим језицима присутне су и честе мутације [[глас|фонема]], а није редак ни [[суплетивизам]].▼
== Особине флективног типа језика ==
Флективни тип језика карактерише:
* слободан [[Ред речи|ред речи у реченици]]
* оштра подељеност на [[врсте речи]]
* [[Синоним|синонимија]] и [[Хомоним|хомонимија]] наставака
* категорија рода
* изражени [[Самогласник|вокализам]]
* један [[Афикс|наставак]] долази на појединачну реч
Један граматички наставак има више значења у флективним језицима као што је српски језик, док би у неком аглутинативном језику би ова значења била раздвојена оделитим наставцима.
▲== Примери ==
* [[латински језик|Латински]]: -us (у, нпр. ''bonus'', „добар") носи значења [[номинатив]]а, мушког [[род (граматика)|рода]] и [[број (граматика)|једнине]]. Променом једне од категорија променио би се цео наставак (пр. уколико би се мушки род заменио женским, наставак не би био '''-'''us, него -a).
* [[српски језик|Српски]]:
** -м (у, нпр. ''радим'', ''спавам'') носи значења садашњег времена, једнине и првог лица.
** -(а)р (у, нпр. ''добар'') носи значења номинатива, мушког рода и једнине
** -ла (у, нпр. ''купила'') носи значење перфекта, трећег лица, једнине и женског рода.
▲У фузионим језицима присутне су и честе мутације [[глас|фонема]]
▲Већина лингвиста верује да су се фузиони језици развили од аглутинативних језика, али нема јасних доказа. Са друге стране, у фузионим језицима постоји тенденција да се током времена флективност губи - различитом брзином, тј, неки брже него други. [[словенски језици|Словенски]] и [[балтички језици]] (нарочито [[литвански језик]]), као и [[грчки језик]] и [[санскрт|санскрит]], а у великој мери и [[јерменски језик]], сачували су највећи део флексија, док су [[енглески језик|енглески]] и [[африканс]] изгубили највећи део својих флексија.
== О подели на језичке типове ==
Оснивачем лингвистичке типологије сматра се [[Фридрих фон Шлегел]] јер је први употребио термине ''афиксални'' и ''флективни'' језици у свом делу „О језику и мудрости Индијаца“. У групу флективних језика сврстао је оне код којих се примећују промене у корену речи и наставцима који имају више граматичко-семантичких функција, а често се и сами стапају са кореном. Та подела се задржала и до данас, мада се језички тип више не односи само на морфолошку структуру и језици се не сврставају само у један тип.
Владимир Скаличка, чешки лингвиста Прашке школе, користећи већ постојеће термине ([[Изолативни језици|изолативни]], [[Фузиони језици|флективни]] и аглутинативни језици), проширио је особине сваког типа. Флективни тип одликује слободан ред речи у реченици, оштра подељеност на врсте речи, синонимија и хомонимија наставака, категорија рода, изражени вокализам, један наставак долази на појединачну реч<ref>Бугарски, Р. (2003). ''Језик и лингвистика.'' Београд: Чигоја штампа.</ref>. Оваква типологија се разликује од традиционалне у следећим особинама: 1) у традиционалној типологији типови су се односили на морфологију, а овде су проширени и на друге структуре, посебно на синтаксичку; 2) немогуће је пронаћи језик који ће имати све особине једног типа, јер је сваки тип, у суштини, апстракција, али један тип доминира, и 3) класификација језика прешла је у класификацију типова.
Језици у свом историјском развоју мењају структурни тип коме припадају. На пример, јерменски језик се сврстава у флективни тип, али се све више примећују аглутинативни процеси. Висок ниво флективности присутан је и у неким аглутинативним [[лапонски језици|лапонским језицима]] (нпр. [[сколт сами]]ју).Промена типа се може пратити и код језичких породица и грана. У [[Индоевропски језици|индоевропским језицима]] изражено је кретање од флективног до аглутинативног или [[Изолативни језици|коренског]] типа, док је у угро-финској породици смер од аглутинативног ка флективном или полисинтетичком. За сада није утврђено да из једног типа произилази обавезно други тип, већ су све комбинације уочене.
:
[[Категорија:Лингвистика]]
| |||