Прокариоте — разлика између измена

Генетички материјал ([[ДНК]]) се налази слободан, у делу [[цитоплазма|цитоплазме]] који се назива [[нуклеоид]] (''сличан једру'', зато што није одвојен мембраном од осталог дела цитоплазме). ДНК је у облику прстена (кружна ДНК), и најчешће једна прокариотска ћелија има један молекул ДНК (један [[хромозом]]). Молекул ДНК је везан за [[протеин]]е, али та веза није тако чврста и стабилна као код [[еукариоте|еукариота]]. Нуклеоид је веома динамична структура, што је вероватно повезано са тиме да се прокариотске ћелије деле на сваких 15-20 минута. Размножавају се простом [[ћелијска деоба|ћелијском деобом]] ([[амитоза|амитозом]]). [[Митоза]] и [[мејоза]] код њих не постоје.

 

 

 

Ћелијски зид је јединствен по саставу јер садржи [[пептидогликан]]е, полимере јединствене за прокариоте. За разлику од биљака еукариота, прокариотски ћелијски зид никада не садржи [[целулоза|целулозу]]. Неке бактерије су осим ћелијским зидом обавијене још и капсулом која је изграђена од полисахарида или [[peptid|полипептида]].

Неке бактерије око ћелије образују огроман број протеинских филамената, тзв. [[пили|пила]], које служе за причвршћивање за одговарајућу подлогу. Покретљиве бактерије образују дугачке бичеве ([[бич (биологија)|флагелуме]]) изграђене од протеина [[флагелин]]а.

 

 

Иако је без ћелијских органела ова ћелија обавља сличне функције као и еукариотска и то у одређеним деловима ћелије. [[Ћелијско дисање]] обавља се помоћу низа [[ензим]]а ([[респираторни ланац]] ензима) који су везани за ћелијску мембрану. Осим тога за мембрану је, најмање на једном месту, везана ДНК, а везани су и ензими који учествују у [[репликација ДНК|репликацији]] и деоби. Да би се укупна површина мембране повећала, а тиме и интензитет процеса везаних за њу, долази до образовања уврата мембране названих [[мезозом]]и. Код [[модрозелене бактерије|цијанобактерија]], које могу да обављају фотосинтезу, за уврате мембране су везани [[пигмент]]и и ензими који учествују у [[фотосинтеза|фотосинтези]].