Павловићи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
Ред 15:
Најстарији познати члан Павловића био је локални [[властеличић]] [[Раден Јабланић]]. Његов [[син]] [[Павле Раденовић]] (?-[[1415]]) се уздиже током владавине [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]] (1338—1391) и постаје један од најмоћнијих [[великаш]]а [[краљевина Босна|краљевине Босне]] владајући простором око [[Криваја (притока Босне)|Криваје]] и [[Прача (река)|Праче]]. Као дјечак боравио је на двору краља Стефана Твртка. После смрти најмоћнијег босанског краља, почиње процес осамостаљивања властеле и слабљења Босне. У овом процесу Павловићи су се издигли у ранг најмоћнијих српских великаша.
 
Пошто су браћа [[Бељак Санковић|Бељак]] и [[Радич Санковић]] 15. априла [[1391]]. године мимо знања краља Стефана Дабише продали своје посједе у [[Конавли]]ма Дубровнику и тим чином продали државну територију о којој је краљ могао само одлучивати, на Санковиће је кренула војска којуу су предводили војвода [[Влатко Вуковић]] и кнез [[Павле Раденовић]]. Павловићи заузимају [[Конавли|Конавље]] те проширује своје посједе, контролишући са Влатком [[Царина|царину]] на [[Конављанске Леденице|Леденицама]].{{sfn|Спасић, Палавестра, Мрђеновић|1991|p=185}}
 
Павле одржава добре односе са [[Дубровачка република|Дубровачком републиком]] и [[1397]]. године постаје њен грађанин издавши Дубровчанима повељу о слободној трговини и заштити на његовим поседима. Као један од најмоћнијих велможа краљевине Босне активно учествује у превирањима око власти, како у Босни тако и у [[Мађарска|Мађарској]] подржавајући [[Ладислав Напуљски|Владислава Напуљског]] против [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда Луксембуршког]]. Павле умире [[1415]]. године од последица рањавања које је задобио у лову на Пареној Пољани недалеко од [[Краљева Сутјеска|Краљеве Сутјеске]] односно [[Бобовац|Бобовца]]. Том приликом су га на пољани напали завереници из [[Златоносовићи|породице Златоносовића]], по налогу краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]] и [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] нанијевши му смртоносне повреде. Самог Павла су убили Сандаљеви људи, а сина му Петра свезали су и послали у блиски [[Бобовац]].{{sfn|Ћоровић|2001}}
 
Наслеђују га синови [[Петар I Павловић|Петар]] (1415—1420), који [[1420]]. године гине у борби са [[Османлије|Османлијама]] и [[Радослав Павловић|Радослав]] (1420—1441) који је био ожењен [[Теодора Вукчић Косача|Теодором]], ћерком [[Вукац Хранић Косача|Вукца Хранића Косаче]] и сестром [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]].
Ред 27:
Поред Дуброника, Радослав се сукобљавао и са [[Косаче|Косачама]], породицом своје жене успевши да Стефана Вукчића Косачу потисне из Приморја. У хумском дијелу територија Павловића била је уоквирена територијом [[Косаче|Косача]] и ту се граница мјењала зависно од променљивих односа измешу ове двије породице. Сужавање територије почело је продајом половине Конавала Дубровчанима 1426. (запечаћено миром 1432) и губитком [[Требиње|Требиња]] и [[Врм (жупа)|жупу Врм]] 1438. године, када је га заузео [[Стефан Вукчић]].{{sfn|Спасић, Палавестра, Мрђеновић|1991|p=191}}
 
После смрти војводе Радослава новембра 1441. године, на чело властелинске куће Павловића долази његов син [[Иваниш Павловић]]. Првим потезима Иваниш је потврдио мир са Дубровником и све уговоре својих претходника, а Дубровчани су децембра 1442. године потврдили Павловићима сва права и повластице. Други дипломатски корак био је измирење са ујаком [[Стефан Вукчић Косача|Стефаном Вукчићем Косачом]], са којим су Павловићи били у сукобу, а који им је преотео територије у приморју.{{sfn|Нивелић|1978}} Умро је 1450. године, а наслиједила су га браћа [[Петар II Павловић|Петар]] и [[Никола Павловић|Никола]]. Њих двојица стају уз краља [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефана Томаша]] у борби за одбрану Краљевине Босне против Османлија. Обојица су страдала [[1463]]. године током [[пад краљевине Босне под османску власт|пада краљевине Босне под османлијску власт]], чиме је угашена властелинска породица Павловић.{{sfn|Спасић, Палавестра, Мрђеновић|1991|p=192}}
 
У блиском сродству са овом породицом била је босанска краљица [[Кујава Радиновић]].
Ред 52:
== Владари из породице Павловића ==
* Јаблан (?-?), [[властеличић]]
* [[Раден Јабланић]] (?-?) (поменут [[1380]]), [[властеличић]]
* [[Павле Раденовић]] (~[[1370]]-[[1415]]), [[кнез]]
* [[Петар I Павловић]] (1415—1420), [[војвода]]