Википедија

Петар I Орсеоло — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
| име = Петар I Орсеоло
| слика = Chronicon Pictum P053 Péter és III Henrik.JPG
| опис_слике = Петар I, слика из [[МађарскаУгарска илустрована хроника|Илустроване хронике]].
| пуно_име =
| датум_рођења = [[1011]].<!-- nema na wikidata -->
Ред 28:
| опис_грба =
}}
'''Петар I Орсеоло''' ({{јез-мађ|Orseolo Péter I}}, {{јез-ита|Pietro Orseolo d'Ungheria}}) (р. [[1011]]. [[Венеција]] - [[30. август]] [[1058]]. [[Столни Београд|Секешфехервар]]), [[списак угарских владара|краљ МађарскеУгарске]] (1038—1041) и (1044—1046).
 
Петар I је дошао на престо [[1038]]. године у јеку династијских борби за превласт у МађарскојУгарској. Петар I Орсеоло је наставио политику својих претходника и покушао је ојачати [[хришћанство]] у полупаганској [[Краљевина Угарска (1000—1526)|мађарскојугарској краљевини]]. Његово непознавање ситуације у краљевини, нетактичност и самовоља су довеле до његовог пада и силаска са трона после непуне 3 године владавине.
 
Иако је био лишен власти амбиције Петра I се нису смањиле, па је тражио прилику де се поново врати на власт. Због прилика које су тада владале повратак на престо му је могао омогућити тадашњи [[Списак царева Светог римског царства|цар Светог римског царства]] коме се морао заклети на подаништво. Петар I је то и урадио и успео је [[1044]]. године да се опет врати на престо МађарскеУгарске. На престолу је остао две године све док није избила побуна нехришћанских Мађара, његових противника, који су преовладали и збацили га са престола [[1046]]. године.
 
== Венеција и МађарскаУгарска ==
Петар је био сестрић [[Стефан I Угарски|Светог Стефана]], првог хришћанског краља Угарске, а отац му је био [[Отон Орсеоло]] двадесетседми [[дужд Венеције]]. Брак између Стефанове сестре и Отона Орсеола је био склопљен [[1009]]. године.
 
Током [[1026]]. избила је побуна у Млецима, па је Петров отац морао да побегне у [[Константинопољ]]. Петар, међутим, није следио свог оца у избеглиштву у [[Византијско царство|Византију]], већ је отишао, заједно са својом мајком и сестром Фроицом, у [[Краљевина Угарска (1000—1526)|МађарскуУгарску]]. У Угарској су потражили заштиту код Петровог ујака, краља МађарскеУгарске Стефана I.
 
Једини преживели [[син]] Светог Стефана, [[принц Имре Свети]] ''(-{Szent Imre herceg}-)'' је [[2. септембар|2. септембра]] [[1031]]. године погинуо у лову, тако да је Стефан I морао да донесе одлуку о новом престолонаследнику. Пошто је хтео да учврсти [[хришћанство]], најлогичнији избор је био Петар Орсеоло, краљев сестрић.
Ред 47:
== Долазак на престо и прва владавина ==
[[Датотека:Doge Pietro Orseolo I.png|мини|десно|150п|Грб Петра I Орсеолоа]]
Када је [[15. август]]а [[1038]]. године краљ Стефана I умро, Петар Орсеоло је крунисан без неких већих проблема и није имао видљиву опозицију. Политику коју је покушао да води је била она коју је водио његов претходник Стефан I, јачање хришћанства и потискивање паганских обичаја. Донео је нове уредбе помоћу којих је хтео да оствари своје циљеве, али није узео у обзир да он није био толико јака личност као Стефан I и да има мању подршку у мађарскомугарском племству. Поборницима паганских обичаја је одредио сурове казне, а такође је повећао обавезе плаћања и осталих поданика краљевства, да би повећао приходе краљевске ризнице. Поред ових направио је још низ грешака. и Именујући немачке и италијанске саветнике владајуће племство у Угарској је гурнуо у други план. Овиме је људе, који су га довели на власт одбацио и аутоматски их ставио на страну опозиције<ref>''"When Peter became king, he threw the benevolence of the royal Majesty away and despised the nobility of Hungary raving with Teutonic rage; moreover, he consumed the goods of the land with arrogant eyes and insatiable heart, together with Germans who were shouting like wild animals and Italians who were twittering like swallows"'' ([http://mek.oszk.hu/02200/02249/ Chronica Hungarorum, превод са мађарскогугарског на енглески језик]).</ref>.
 
Доласком на власт Петар I Орсеоло је успоставио блиске односе са [[Бретиславом I|Бретиславом I грофом од Чешке]] и заједно са њим је покушао да ојача власт и по могућности да прошири своје територије. Орсеоло и Бретислав су упадали са војском на околне територије под немачком влашћу и заједнички су спровели неколико војних похода против цара [[Хајнрих III, цар Светог римског царства|Хајнриха III]].
Ред 55:
Племство у Угарској се ујединило и отворено се супротставило краљу. Приликом свргавања Петра I Орсеола са власти дошло је до сукоба на двору и убијени су неки од краљевских саветника-странаца. Петар I Орсеоло бежи из Угарске и одлази у [[Аустрија|Аустрију]] где налази заштиту код [[Адалберт, маркгроф Аустрије|Адалберта]] [[маркгроф]]а од Аустрије.
 
На мађарскиугарски престо тада долази [[Шамуел Аба]], зет [[Геза|Гезе]], великог везира Мађара.
 
== Период у прогонству ==
Док је боравио у Аустрији, Петар I Орсеоло није губио време већ је тражио начин да се поново врати на мађарскиугарски престо. Помоћ је затражио од свог дојучерашњег непријатеља цара [[Свето римско царство|Светог римског царства]] [[Хајнрих III, цар Светог римског царства|Хајнриха III]]. Немачки владар је прихватио понуду и једини услов је био да када поново дође на престо Петар I Орсеоло мора да прихвати врховну власт Хајнриха III. Међутим није све ишло так брзо како је Петар I Орсеоло очекивао. Хајнрих III је прво морао да решава своје проблеме, па је тек током [[1042]]. повео рат против Мађара. Током 1042. у сукобима са Угрима Хајнрих је изашао као победник, освојио је девет утврђених градова, али није могао да Орсеола доведе на власт јер су се чак и цареви мађарскиугарски савезници противили Орсеоловом повратку. Освојене мађарскеугарске градове Хајнрих је предао на управљање грофу Бели, рођаку краља Стефана.<ref>''Annales Altahenses maiores''</ref>
 
Хајнрих III је добро припремио други поход на МађарскуУгарску, па је са великом војском кренуо [[6. јун]]а [[1044]]. [[Мађари]] су после месец дана борби били поражени у [[Битка код Менфеа|бици код Менфеа]] ''(-{Ménfő}-)'' и на власт је поново постављен Петар Орсеоло. Дотадашњи мађарскиугарски краљ [[Шамуел Аба]] је ухваћен и одрубљена му је глава. Тим чином Хајнрих III је успоставио мир на својим јужним границама и обезбедио себи савезника.
 
== Друга владавина ==
Ред 72:
== Породично стабло ==
{{Породично стабло
| име = Петар I Орсеоло
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
Ред 122:
* -{''Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század)'', főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest,}-) 1994
* -{''Magyarország Történeti Kronológiája I. – A kezdetektől 1526-ig'', Benda, Kálmán (Akadémiai Kiadó, Budapest,}-) 1981
* -{''Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig'', Akadémiai Kiadó, Budapest, }-. {{page|year=1987. |id=ISBN 963-05-1518-0|pages=}}
 
== Спољашње везе ==
Ред 128:
{{Commonscat|Pietro Orseolo}}
 
{{Краљеви МађарскеУгарске|претходник=[[Стефан I Угарски|Свети Стефан]] <br /> краљ МађарскеУгарске |
| наследник=[[Шамуел Аба]]|
| године= (1038—1041)|
}}
{{Краљеви МађарскеУгарске|претходник=[[Шамуел Аба]]<br /> краљ МађарскеУгарске |
| наследник=[[Андраш I]]|
| године= (1044—1046)|
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Петар_I_Орсеоло”