Михаило I Војислављевић — разлика између измена

Након Бодиновог повратка из заробљеништва, он је постао савладар свом оцу, коме су изгледа, током борби са Византинцима погинули сви други синови<ref>''„[[Летопис попа Дукљанина]]“'' ([http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/ljetopis_pop_dukljanina_latinicna_redakcija.htm текст Летописа])</ref>. Почетком [[1077]]. године, он користи унутрашње сукобе у Византији и заузима [[Дубровник]]<ref name="Српске династије">{{harvnb|Веселиновић|Љушић|2001|pp=}}</ref>, а током исте године се проглашава за краља, за шта је од Папе затражио и потврду, од кога је покушао да издејствује обнову [[Барска надбискупија|Дукљанске архиепископије]]. Папа [[Папа Гргур VII|Гргур VII]] му је током [[1078]]. године потврдио титулу краља и највероватније му је послао краљевски [[вијенац|венац]]<ref>Потврду овога представља [[ктитор]]ски портрет краља Михаила у његовој задужбини [[Црква светог Михаила у Стону|цркви светог Михаила]] код [[Стон]]а, на којој је представљен са великим венцем западног типа.</ref>, док су његови захтеви о обнови Дукљанске архиеписопије усвојени [[1089]]. године, након његове смрти. Поред повезивање са Папством, Михаило је успоставио везе и са [[Нормани]]ма са југа [[Апенинско полуострво|АпениснкогАпенинског полуострва]], који су се спремали да се [[Прва Норманска инвазија на Балканско полуострво|искрцају на Балканско полуострво]] предвођени [[Роберт Гвискар|Робертом Гвискаром]]. Он је у априлу [[1081]]. године оженио свог сина Бодина Јаквинтом, ћерком Архирица Норманина из [[Бари]]ја.