Доњи Ораховац (Требиње) — разлика између измена

Сјеверозападна граница оровачког атара је на Кокотовића градини и сусједним брдима изнад [[Требишњица|Требишњице]] на средини њеног тока од Ластве према Требињу, а југоисточно на Беговим коритима, гдје је и граница са [[Црна Гора|Црном Гором]]. То је простор дужине око 20 км и ширине око 3,5 км. Према [[Ластва|Ластви]] границу чине брда: Кучма, Оро (780 м), Штрмац, Пандурица и даље према југоистоку, Ђевојачка греда, Ђакло, Рудина, Високе главице и Бегова корита. Граница према [[Зубачко поље|Зупцима]] иде планинама и брдима од Троглава до Кокотовића градине. У географском смислу то је сјеверна подгорина Орјена, дио компактног крша са крашком морфологијом па је микротопонимија богата, но углавном једнолична.

У средњем вијеку село је припадало малој жупи Врм (доцнији Корјенићи), испод [[Клобук (тврђава)|Клобука]], а ова области [[Травунија]]. Брда јужно од Оровца чинила су природну границу између жупа Врм и Врсањ (Зупци). Пажљив истраживач нашао би да та граница у етничком смислу није ни до данас сасвим затрта. Корјенићи се налазе испод некада тврдог Клобука, око корита Требишњице, Сушице и Јазине. То су долине ријека, са благом субмедитеранском климом, погодне за земљорадњу, и с добрим комуникацијама према Требињу. Приликом турских, и свих других освајања ове долине су биле веома привлачне. Такав географски положај у прошлости је утицао на интензивна кретања локалног становништва. Неки су бјежали пред освајачима, други долазили у вријеме опадања турске моћи (кандијски рат), па ту остајали, или поново бјежали. Ово је, наравно, утицало на касније уобличавање садашње етничке слике Оровца.

За разлику од Зубаца, који су са претежно стариначким становништвом, и Ластве, са бројним муслиманским становништвом, Оровац је енклава, која се од сусједа разликује у много чему: и по говору, и по обичајима, и по фолклору. У етничком смислу село је мјешавина досељеника из [[Бока которска|Боке которске]], Црне Горе и старинаца из овог краја, са прожимањем утицаја из Ластве и Зубаца. Но, и поред тога, Оровац се, иако гранично село и крај са наведеним мијешањима, бар у нијансама формирао као микроетничка цјелина, којој је по неким особинама најближе становништво [[Грахово (Никшић)|Грахова]] (у сусједној Црној Гори), са којим на бјелогорским катунима има физичку границу, врло проходну кроз све историЈске периоде.

Привреда се у прошлости овдје развијала у складу са природним условима. Село је било насељено углавном сточарима, о чему свједоче, између осталог, и имена неких локалитета: Влашки до, Влашка коса. Становници села су Срби, православне вјере. Село има цркву, са гробљем, посвећену [[Јован Крститељ|св. Јовану Крститељу]], којега слави већина породица у селу. Црква је из новијег времена, а подигнута је на мјесту старије цркве. Око ње, поред новог гробља, разбацано је неколико добро очуваних [[Стећци|стећака]]. Према П. Шобајићу, некад их је било око 20, с уобичајеним украсима, али су у међувремену неки вјероватно поломљени.

Ј. Ердељановић наводи да је у XVI вијеку у Ораховцу живјела једна породица Мијановића досељена из [[Зета|Зете]]. Један од четворице браће Мијановића учествовао је у [[Морејски рат|морејском рату]] и истакао заставу на освојену херцегновску тврђаву 1687. године. Према Ердељановићу, Мијановићима је на Оровцу било „тијесно" (?), те су се одселили у [[Љубомир]].

1. '''Бегенишићи''', 15 домаћинстава, са секундарним презименима: Андрићи, Митровићи и Симовићи. По предању, досељени су са Зубаца и имају заједничке претке са Ћурићима. Слава [[Ђурђевдан]], мала слава [[Срђевдан]].

2. '''Вујичићи''', једна породица досељена са Грахова са секундарним презименом Келете. Славе [[Петковдан]], а прислужују [[Никољдан]].

Предак седам породица Брњила доселио се из [[Конавли|Конавала]], носио је минђушу на једном уву (брњицу). Грубачи су се по предању доселили из [[Цуце|Цуца]]. У крвном су сродству са Перовићима, Кривокапићима, Средановићима и Бабићима на Клобуку. Предак Брњила, према предању, потиче од Кривокапића из Цуца. Он је наводно био слуга код [[Петар I Петровић Његош|Петра I]] на [[Цетиње|Цетињу]], па је у свађи убио друга и побјегао у Конавле. Кад су Грубачи из Оровца дошли у Конавле да купују пиће за славу, он је замолио своје рођаке да га избаве из ропства и поведу са собом, што су они и учинили. Према овоме предању сви Грубачи имају заједничке претке, само су се Брњили касније уклопили у породицу. Грубачи славе [[Јовањдан]], а прислужују Никољдан (прољетни).

4. '''Деретићи''', 15 породица, секундарна презимена: Вукашиновићи, Митровићи, Перовићи, Радовићи и Шћепановићи. Према предању, потичу од Аћима Шарца, ковача из [[Рисан|Рисна]]. Од истог су претка Ковачи на Петровићима (Црна Гора) и Дерићи у [[Суторина|Суторини]]. Слава Јовањдан, мала слава [[Велика Госпојина]].

5. '''Ђајићи''', 8 породица са секундарним презименима Буџи и Мраковићи, ниједно од њих није патронимског поријекла. Према изворима, изгледа да су стариначко домаћинство у овом крају. Славе [[Мратиндан|Свету Мрату]], а прислужују Велику Госпојину.

6. '''Мићуновићи''', једна породица, по предању најстарија породица у селу. Слава Јовањдан, мала слава [[Мала Госпојина]].

7. '''Мрдићи''', 3 породице, према неким подацима старинци су у доњој Херцеговини. Имају заједничке претке са Кораћима и Марићима. Славе [[Митровдан]].

8. '''Тркље''', једна породица, поријеклом од [[Билећа|Билеће]]. Славе [[Аранђеловдан]].

9. '''Шакотићи''', 11 породица, секундарна презимена: Лаковићи, Обреновићи и Радовићи. Према предрњу, потичу од Томановића са [[Чево|Чева]], по другој верзији — досељени су из околине Билеће. Слава Јовањдан, мала слава Мала Госпојина.