Каберне фран — разлика између измена

'''Каберне фран''' [[винова лоза]] је пореклом из [[Француска|Француске]] где се највише гаји, посебно у виноградарском региону Бордоа[[Бордо]]а. Распрострањена је још у [[Шпанија|Шпанији]], [[Португалија|Португалији]], [[Румунија|Румунији]] и [[Украјина|Украјини]]. У [[Србија|Србији]] се среће као пратилац сорте [[Каберне Совињон]].<ref name="Discovery">[http://exn.ca/Templates/printstory.asp?PageName=Discovery&story_id=1997051302 Discovery Channel: “DNA analysis reveals mysterious past of Cabernet Sauvignon”]</ref> Франциска је земља са убедљиво највећом површином под засадом Каберне франа- око 15000 хектара. Позната је и под именима ''Carment'', ''Cabonet'', ''Gros cabernet'', ''Petit fer'' и ''Veron'.

Порекло ове веома значајне винске сорте датира још од настанка виноградарства у доба [[Стари Рим|старог Рима]]. [[Римљани]] су својим освајачким походима ширили своју цивилизацију у провинцијама које су држали под контролом и верује се да су тада донели винову лозу и на просторе Бордоа - вероватно и неки варијетет Каберне франа. На том подручју сорта се и одомаћила и зато се дансданас сматра да данашњи Каберне фран потиче из југозападног дела Француске са подручја Бордоа, посебно око градића [[Сент Емилион]].<ref name="Oxford pg 118-119">J. Robinson (ed) ''"The Oxford Companion to Wine"'' Third Edition pg 118-119 Oxford University Press 2006 ISBN 0-19-860990-6</ref>

По игуману Бретону, коме је још у [[17.веку век]]у кардинал Ришеље донео прве резнице у долини реке [[Лоара|Лоаре]], Каберне носи и даље име Бертон, сматрају француски историчари вина.

Сорта се одликује вегетативно јаким [[Чокот (винова лоза)|чокотом]]. Врх младог ластара се карактерише златножутом а по ивици листића црвеновинастом бојом. Зрео ластар је дебео, спљоштен, боје лешника[[лешник]]а, са кратким интернодијама и израженим коленцима тамнољубичасте боје. Лист је средње крупан, петоделан, са више отвореним него затвореним синусима. У дну синуса често постоји зубац. Петељкин синус је затворен. Лице листа је слабо наборанотло, тамнозелене боје, а наличје светло зелено са паучинастим маљама. Цвет је морфолошки и функционално хермафродитан, а оплодња добра. Грозд је средње крупан или ситан, конусног облика, средње збијен. Маса грозда варира између 70 и 140 грама. Бобица је средње крупна или ситна, благо овална, тамно плаве боје. Покожица је танка или средње дебела, са много пепељка. Горжђани сок је безбојан, са дискретним сортним мирисом.

Каберне фран је позна сорта, горжђегрожђе сазрева крајем треће епохе. Принос [[Грожђе|грожђа]] варира од 9 до 14 тона по хектару. Највише јој одговара шпалирски систем гајења, али се у својој постојбини-у Бордоу успешно гаји на малим растојањима у облику ниског стабла. Ова сорта даје најбољи квалитет грожђа, ако се гаји на дубоким, растреститим и довољно кречним земљиштима. Сорта је средње осетљива на пламењачу и пепелницу, док је на сиву трулеж релативно отпорна.

Садржај шећера[[шећер]]а у грожђаном соку креће се од 20 до 22%, а удео укупних киселина 6 до 9 грама по литру. Грожђе се користи за справљање брхунскихврхунских и квалитетних црвених сортних вина или се купажира са винима сорте Каберне совињон дајући чувено бордовско вино. Вино ове сорте је веома цењено и њено гајење се препоручује у свим рејонима где за то постоје повољни еколошки услови.

Вина Каберне фран су воћнијег укуса и са израженим вегетативним тоном, са мање танина и нижим ацидитетом али често и не толико пуног укуса. Специфичне ароме које се могу запазити у Каберне франу зависе како од региона у ком се гаји тако и од стила и начина производње. Оно што се најчешће препознаје у ароми и на укусу су: [[паприка бабура]], [[малина]], [[јагода]], [[шљива]], [[вишња]], лист [[дуван]]а, [[љубичица]], и зачински тонови.