Дука од Медуна — разлика између измена

=== Јозеф Холечек ===

 

 

Због опасности од посљедица бјежи у западну Босну и служи Словенцу Мирославу Хубмајеру, војводи босанских устаника. Представио се као црногорски војвода послан од књаза Николе а Хубмајер му је повјеровао. Прва Дукина обавеза била је да чврсто узме у своје руке Хубмајерове финансије. У логору је живјео достојно војводе. Када би гладни Боснаци чули како се живи у логору, напуштали би жене и дјецу и молили да их приме у војну службу. Тако је било све до прољећа 1876. Јован Поповић је из Москве дошао у логор као политички дописник за "Руски мир". Лажно се представио као побратим Дуке од Медуна. Ушавши у шатор затекао је два јунака у братском загрљају на голој земљи како спавају. Јован је тражио да се Дука одстрани или ће одмах објавити шта је видио. Дука се из логора вратио оцу и мајци. Црногорце је његов живот забављао и са књазом нису дијелили негативно мишљење о њему. Када се срео са књазом овај му је обећао вјешала. Вјештином убјеђивања, не само да га Никола није погубио него га је именовао и за свог послилног. Холечек је имао лично прилику да разговара са Дуком који му је говорио о својим борбама (напад на краљевски град Напуљ) са пријатељем Гарибалдијем. Том приликом је од Гарибалдија "спасио краљицу". Док је то говорио испразнио је двије или три флаше пива. Био је стално књазу уз ноге. Након што је избачен из службе посилног поново пада у књажеву немилост. Трајно се настанио у Црној Гори гдје је постао "адвокат". Писао је народу жалбе, бранио их пред судом и од тога скромно зарађивао. Када није било парница вјештачки их је изазивао. Постао је демон црногорског породичног живота, наводећи жене да туже мужеве, а мужеве да се жале на жене. <ref>{{Cite book|last= Холечек|first=Јозеф |authorlink= |coauthors= |title= Црна Гора у миру, поглавље: Црногорац авантуриста, од 267.-281. стр.|year=2002.|url= |publisher=ЦИД |location= Подгорица |id=}}</ref>