Википедија

Краставац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
сређивање семинарских
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{АГРО2016}}
{{Taxobox
Линија 15 ⟶ 14:
| binomial_authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}-
}}
'''Краставац''' је [[врста]] [[зељаста биљка|зељастих биљака]] из породице [[бундева]] (-{[[Cucurbitaceae]]}-). Користи се у људској исхрани као [[поврће]].
 
== Порекло ==
Краставац је пореклом из [[Индија|Индије]]. Пре 5.000 година су га користили древни народи са падина [[Хималаји|Хималаја]]. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4.000 година, Грци око 600. године п.н.е а Римљани нешто касније.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максимовић|title=Побртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref>
 
== Морфолошке особине ==
[[Корен]] краставца је осовински са разгранатим бочним жилама. ▼
=== Корен ===
 
▲[[Корен]] краставца је осовински са разгранатим бочним жилама.
[[Стабло]] је полегљиво, може нарасти у дужину и преко 2 метра. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за причвршћивање за друге биљке и предмете. ▼
=== Стабло ===
 
▲[[Стабло]] је полегљиво, може нарасти у дужину и преко 2 метра. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за причвршћивање за друге биљке и предмете.
[[Лист|Листови]] су прости са урезима, налазе се на дугачкој [[лисна дршка|лисној дршци]] и величина им зависи од сорте.▼
=== Лист ===
 
▲[[Лист|Листови]] су прости са урезима, налазе се на дугачкој [[лисној дршци]] и величина им зависи од сорте.
=== Цвет ===
[[Цвет|Цветови]] су жуте боје, по правилу једнополни. Мушки цветови се образују у пазуху листова, више њих заједно са маљавим дршкама. Женски цветови по један или више њих такође у пазуху листа, са израженим плодником. И мушки и женски листови имају [[круница|круницу]] од 5 листића која је код женских цветова крупнија.
 
=== Плод ===
[[Плод]] је велика сочна [[бобица]] која садржи вискок проценат [[вода|воде]], а мало [[угљени хидрат|угљених хидрата]], беланчевина, минералних материја. Од минералних материја најзастуљенији је [[калијум]], а у мањим количинама има [[фосфор|фософора]], [[натријум|натријума]], [[манган|мангана]], [[калцијум|калцијума]]. Плод има највише [[витамин Ц|Ц витамина]] и све витамине из групе [[витамин Б|Б]] али у мањим количинама. Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан. Величина плода је различита а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм. Површина плодова је глатка или покривена брадавицама са белим или црним бодљастим израштајима.Покожица плода је зелене боје.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максимовић|title=Повртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref>
 
=== Семе ===
[[Семе]] је бледожуте боје, издужено, пљоснато, благо испупчено. Има добру клијавост која траје до 8 година.
 
== Услови успевања ==
За нормалан раст и развиће потребан је интензитет [[светлост|светлости]] од 8.000-9.000 [[лукс|лукса]], а дужина дана од 10-12 сати. Оптимална темепература је од 28-32°C. Изнад 36° престаје асимилација, на 42° престаје растење, испод 14° образовање орагана, испод 7° пораст органа, а испод 0,5° долази до угинућа биљке.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref> Краставцу је потребно доста влаге и то: влажност ваздуха од 70-90% а влажност земљишта од 65-75%. Најбоље резултате даје на дубоким, плодним и структурним земљиштима. Нису погодни терени који су изложени јаким ветровима.
 
== Сорте краставца ==
Сорте краставца се деле по дужини плодова, па зато постоје сорте са дугим, средње дугим и кратким плодовима. Сорте са дугим плодовима се користе за производњу у [[стаклена башта|стакленицима]]. За индустријску прераду користе се сорте са кратким плодовима(корнишони), а средње дуги плодови (салатне сорте) за потрошњу у свежем стању.
=== Сорте кратких плодова:корнишони ===▼
==== Париски корнишон ====▼
Париски корнишон је најраспрострањенија сорта ко нас. Биљке имају дугачке рашљике. Плодови су цилиндрични са крупним брадавицама и црним бодљама, при основи тамно зелени а на врху светлији. Погодни су за конзервирање.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=143}}</ref>▼
 
▲=== Сорте кратких плодова: корнишони ===
==== Парифин ====▼
▲====* ''Париски корнишон ====''
[[Хибрид]] (F1) где доминирају женски цветови. Плод има крупне брадавице и црне бодље, чврст је и укусан. Сорта је родна и отпорна на мозаик и краставост.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=143}}</ref>▼
▲::Париски корнишон је најраспрострањенија сорта ко нас. Биљке имају дугачке рашљике. Плодови су цилиндрични са крупним брадавицама и црним бодљама, при основи тамно зелени а на врху светлији. Погодни су за конзервирање.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=143}}</ref>
 
▲====* ''Парифин ====''
==== Наис F1 ====▼
Је::[[Хибрид]] сорта(F1) којагде имадоминирају саможенски женске цвeтовецветови. ОтпорнаПлод јеима накрупне неповољне климатске условебрадавице и мозаикцрне краставца.бодље, Рађачврст ује великими количинамаукусан. ПлодСорта је вретенасто-цилиндричан,родна тамнозеленеи боје.отпорна Брадавицена сумозаик средње величине са црними бодљамакраставост.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=143}}</ref>
 
▲====* ''Наис F1 ====''
::Је сорта која има само женске цвeтове. Отпорна је на неповољне климатске услове и мозаик краставца. Рађа у великим количинама. Плод је вретенасто-цилиндричан, тамнозелене боје. Брадавице су средње величине са црним бодљама.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=143}}</ref>
 
=== Салатне сорте ===
====* ''Деликатес'' ====
::Рана и родна сорта. Плодови су ваљкасти, средње дужине са ситним и густо распоређеним брадавицама, а бодље су нежне и беле боје. Имају тамнозелену боју са зракастим шарама на врху.Прилагођен је нашој клими и погодан је за прераду.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=144}}</ref>
 
====* ''Ева ====''
::Личи на Деликатес али има дуже и тање плодове.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=145}}</ref>
<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=145}}</ref>
==== Цариградска ланга ====▼
Код нас је распрострањена у јужној [[Србија|Србији]]. Биљка има мало рашљика, крупне листове и осетљива је на мозаик. Плодови су цилиндрични и глатки, дугачки до 30 центиметара, без бодља са израженим вратом, зелене и светлозелене боје.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=145}}</ref>
 
▲====* ''Цариградска ланга ====''
==== Сунчани поток ====▼
::Код нас је распрострањена у јужној [[Србија|Србији]]. Биљка има мало рашљика, крупне листове и осетљива је на мозаик. Плодови су вретенасто-цилиндрични и глатки, дужинедугачки до 1830 центиметара, тамнозеленебез бојебодља са крупнимизраженим брадавицаамавратом, зелене и белимсветлозелене бодљамабоје.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146145}}</ref>
 
▲====* ''Сунчани поток ====''
==== Маркетер ==== ▼
Америчка::Плодови сорта сасу вретенасто-цилиндричним плодомцилиндрични, дужине до 2218 центиметара., Иматамнозелене крупнебоје брадавице,са белекрупним бодљебрадавицаама и тамнозеленубелим бојубодљама.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref>
 
▲====* ''Маркетер ====''
==== Супермаркетер ====▼
Сорта::Америчка сорта са тамнозеленимвретенасто-цилиндричним плодовимаплодом, отпорнадужине надо мозаик22 центиметара. Има крупне брадавице, краставостбеле бодље и племењачутамнозелену боју.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref>
 
▲====* ''Супермаркетер ====''
==== Гемини F1 ====▼
Женски::Сорта типса отпорантамнозеленим плодовима, отпорна на антракнозу, мозаик, краставост. Даје високе приносе. Плод је тамнозелен у облику цилиндра са ретким и крупним брадавицамаплемењачу.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref>
 
▲====* ''Гемини F1 ====''
==== Белер F1 ====▼
Хибрид::Женски женcкогтип типаотпоран на антракнозу, мозаик, краставост. Даје високе приносе. Плод је цилиндричан,тамнозелен у облику цилиндра са ретким и тамнозеленекрупним бојебрадавицама.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref>
 
▲====* ''Белер F1 ====''
▲[[::Хибрид]] (F1)женcког где доминирају женски цветовитипа. Плод имаје крупне брадавице и црне бодљецилиндричан, чврст је и укусан. Сорта је родна и отпорна на мозаик итамнозелене краставостбоје.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=143146}}</ref>
 
== Болести и штеточине краставца ==
===* [[Антракноза ===]]
::Ова болест се јавља када је време топло и влажно. Болест изазива гљивица Colletotrichum lagenarium. Напада краставац у свим фазама развића. На листовима се појављује у виду жутих пега на којима се по влажном времену јавља љубичаста превлака. На плодовима, стаблима и лисним дршкама образују се црвене пеге у виду красте која касније поцрни. Преноси се преко заражених биљних остатака и семеном, а напада старија [[биљна ткива]]. Сузбија се агротехничким мерама и хемијским средствима, а биљне остатке нападнутог усева треба спалити.
 
===* [[Краставост ===]]
::Јавља се на краставцу у топлим лејама.На плодовима се испољава у виду тамних улегнутих пега које личе на красте.
=== Пепелница ===▼
 
Пепелница може напасти краставац где год да се гаји. Лишће изгледа као да је посуто пепелом. Сузбија се прскањем усева катраном.▼
▲===* [[Пепелница ===]]
=== Бактериоза ===▼
▲::Пепелница може напасти краставац где год да се гаји. Лишће изгледа као да је посуто пепелом. Сузбија се прскањем усева катраном.
Болест изазива бактерија Pseudomonas lachrymans. Јавља се када су лета влажна и топла. На листу се појављују пеге неправлиног облика које су оивичене нерватуром листа. Пеге временом потамне а ткиво се на том делу суши и отпада. На плодовима се јављају у виду ситних улегнутих краста. ▼
 
=== Мозаик краставца ===▼
▲===* [[Бактериоза ===]]
Мозаик је вирус који се преноси преко заражених коровских биљака с којих га биљне ваши раѕносе.Биљке су закржљале а на листовима се јавља мозаична шара.Плодови су мозаично шарени, рапави и лошег квалитета. ▼
▲::Болест изазива бактерија Pseudomonas lachrymans. Јавља се када су лета влажна и топла. На листу се појављују пеге неправлиног облика које су оивичене нерватуром листа. Пеге временом потамне а ткиво се на том делу суши и отпада. На плодовима се јављају у виду ситних улегнутих краста.
 
▲===* [[Мозаик краставца ===]]
▲::Мозаик је вирус који се преноси преко заражених коровских биљака с којих га биљне ваши раѕносе.Биљке су закржљале а на листовима се јавља мозаична шара. Плодови су мозаично шарени, рапави и лошег квалитета.
 
== Лековито дејство ==
Краставац је ефикасан код лечења камена у бубрегу и бешици јер раствара мокраћну киселину и подстиче излучивање воде и отровних материја из органиѕмаорганизма. Снижава крвни притисак и лечи реуму. Регулише рад црева.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максмовић|title=Повртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Cucumis sativus}}
Линија 94 ⟶ 104:
* [http://www.ibiblio.org/pfaf/cgi-bin/arr_html?Cucumis+sativus Cucumbers, regular]: Plants for a Future database
 
 
{{Клица-поврће}}
{{Neprovereni seminarski}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Краставац”