'''Издегерд -{III}-''' (Ἰσδιγέρδης /Исдигердис/ владао 632 — 651), унук [[Хозроје II|Хозроја II]], је био последњи цар [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]]. Одбивши позив [[АбуЕбу Бекр|Абубакра]] да прими [[Ислам|мухамеданску религију]], суочио се са најездом [[Арапи|Арапа]] које је предводио војсковођа Калеб. Након неславне битке код Кадезије 636. године и низа других пораза који су потом уследили, Персијанци су изгубили преимућство над непријатељем; утврђени градови и царске резиденције падали су једни за другим. Године 651. Издигерд се повукао у област испресецаном рекама [[Аму Дарја|Оксом]] и [[Сир Дарја|Јаксартом]] одакле је тражио помоћ од кинеског цара Таи Цунга, коју је вероватно и добио. То му је омогућило да мобилише војску [[Турци|Турака]], којом је мислио кренути на Арапе. Међутим, његови савезници су га издали и погубили приликом бекства ка северу. За собом је оставио сина Фируза (''или'' Пероза), који је ступио у службу кинеском цару (а овај је опет имао сина који је такође пошао очевим стопама, поставши напослетку вазал и добивши на управу [[Бухара|Бухару]]); и ћерке, од којих је једна, Шахбана, била удата за Хасана, Алијевог сина, а друга за Мухамеда, сина Абубакра.
Деца Шахбане и Хасана сматрана су наследницима поражених сасанидских царева и настављачима древне персијске традиције.<ref>{{Cite book |first=Томас В.|last=Арнолд|title= Историја на исламот|year= 2009| publisher= Logos-a|location= Скопје |language= {{mk}} — превод Фатмира Комачија|isbn=978-9989-58-279-0|page=193}}</ref>
