Гамзиградска бања — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање семинарских |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{ГФ2016}}.
{{Насељено место у Србији
|место=Гамзиградска Бања
|слика=
[[Датотека:Гамзиградска Бања.jpg|мини|Гамзиградска Бања]]
|опис_слике= Гамзиградска Бања
|округ=Зајечарски
|град=Зајечар
|градска општина=
|географска_ширина=
|географска_дужина=
|популација=
|поштански код= 19228
|позивни број= 019
|регистарска ознака=-{
|гшир=43.90000
|гдуж=22.20000
}}
'''Гамзиградска Бања''' је [[бања]] у источној [[Србија|Србији]], близу [[Зајечар]]а
== Географски положај ==
Гамзиградска Бања се налази у источној [[Србија|Србији]], 220 -{km}- југоисточно од [[Београд|Београда]], а 11 -{km}- западно од [[Зајечар|Зајечара]]. Лежи на 160 -{m}- надморске висине у [[Меандар|меандарској]] [[Долина|долини]] доњег тока [[Црни Тимок|Црног Тимока]], на самим његовим обалама, недалеко од магистралног пута [[Зајечар]] – [[Параћин]] , којим се остварује добра саобраћајна веза у свим правцима.
== Клима ==
Гамзиградска Бања је под утицајем [[Континентална клима|континенталне климе]], а [[Микроклима|микроклима]] је сложена, са одликама континенталног и подпланинског поднебља. Окружена је шумовитим [[Брежуљак|брежуљцима]] и представља врло угодан и тих кутак за лечење, одмор, рекреацију, спорт и риболов, са увек свежим и чистим ваздухом, недирнуте природе, пун зеленила и цвећа, уређеним парком, удаљен од [[Урбана средина|урбане средине.]]
== Историјат Гамзиградске Бање ==
Трагови материјалне културе из доба [[Римљани|Римљана]] на тлу [[Србија|Србије]] су бројни и разноврсни. Неки од њих везани су за налазишта [[руда]], стратешки важне локације и [[термоминерални извори|термоминералне изворе]]. На примеру Гамзиградске Бање и царског града [[Феликс Ромулијана|Феликс Ромулијане]] то је јасно потврђено. Гамзиградска Бања спада у најстарије балнеолошке центре [[Србија|Србије]] али је током времена мењала значај и функције. У наше време, после установљења Завода за специјализовану рехабилитацију, убраја се у групу од 10 најпосећенијих у [[Србија|Србији.]]
Писани подаци о Гамзиградској Бањи потичу из [[1835]]. године када је овде боравио [[Барон|барон]] [[Хардер]], који је указао на лековиту воду код [[Гамзиград|села Гамзиград]] на [[Црни Тимок|Црном Тимоку]], 10 -{km}- северније од [[Зајечар|Зајечара]], поред пута за [[Бор]],односно [[Параћин]]. Од интереса су и теренске белешке из [[1863]]. године групе професора [[Лицеј|Лицеја]], који су екскурзирали по [[Источна Србија (вишезначна одредница)|источној Србији]]. Прва терапијска купања датирају из [[1890]]. године и везују се за боравак [[Јосиф Панчић|Јосифа Панчичћа]] и његових ученика. За лековите изворе је знао и доктор медицине [[Стеван Мачај]], срески [[физикус |физикус]], који је извесно време службовао у [[Зајечар|Зајечару]]. Детаљне хемијске анализе извршио је [[Сима Лозанић]] [[1922]]. године и сврстао је у [[индиферентно|индиферентне]] [[хипотерме]] са [[Земноалкални метал|земноалкалном]] [[Вода|водом]].
Године [[1925]]. године извршена је прва солиднија [[каптажа]] извора топле воде на месту данашњих базена 2 и 3, који су готово у кориту [[Црни Тимок|Црног Тимока]]. Плански развој Гамзиградске Бање почео је [[1954]]. године када је Народни одбор [[Срез|среза]] [[Зајечар|Зајчара]] донео одлуку о уређењу и заштити бање.
Уз [[Хидрогеологија|хидрогеолошка]] истраживања терена обављене су нове хемијске анализе воде и дефинисане [[индикације]] и [[контра индикације]]. Године [[1962]]. године изграђен је [[Хотел|хотел]] Каструм са депанденсом. Преко [[Црни Тимок|Црног Тимока]], у центру бање, изграђен је мост. Тада је уређен парк, обновљена су купатила, нешто касније донет Генерални урбанистички план, одређена локација неколико вила и резервисан простор за израду викенд-насеља. Корито [[Црни Тимок|Црног Тимока]], у чијем се приобаљу налазе бањски објекти, регулисан је [[1992]]. године. Значајан догађај за развој бање био је оснивање Завода за превенцију, лечење и рехабилитацију болести периферних крвних судова и вибрационе болести, који датира из [[1976]].године.
== Геолошке и геоморфолошке карактеристике ==
Гамзиградска бања се развила на надморској висини од 160-{m}- на простору [[антиклинална|антиклинално]]-[[Синклинала|синклиналне]] [[Геологија|геолошке]] структуре правца север-југ. У геолошкој грађи терена доминирају [[Кречњак|кречњачке]] творевине, [[Вулканизам|вулканити]], [[туфови]], [[лискуновити пешчари]], [[Глина|глинци]] и [[Лапорац|лапорци]]. Војслав Вујановић и Милорад Теофиловић закључују да се „У генетском погледу минерална вода може окарактерисати као инфилтрациона, с тим што се претпоставља да садржи и мање количине [[јувенилна вода|јувенилне воде]]. Ову задњу треба везати за [[Дацит|дацитско]]-[[Андезит|андезитски]] [[Вулканизам|вулканизам]] [[Источна Србија (вишезначна одредница)|источне Србије]] или за његове најмлађе фазе. С обзиром да се минерална вода не јавља у виду површинске акумулације , не претпоставља се да се она значајније меша са атмосверским водама. Самим тим ни разблаживање минералне воде на горњи начин не може да дође до јачег изражаја”
== Хидролошке карактеристике ==
Гамзиградска Бања има 5 [[Извор|извора]], од којих су 2 у кориту [[Црни Тимок|Црног Тимока]], а 3. у приобаљу. Укупна [[издашност]] им је 2,5-5,5 -{l/s}-, а температура [[37]]-[[40]][[°C]]. Вода је хидрокарбонатно-[[Хлор|хлорно]]-[[Натријум|натријумског]] типа, укупе минерализације 0,65 -{g/l}- и [[PH вредност|pH]] реакције 7,4. У гасном саставу доминира [[Азот|азот]]. Повишена [[Радиоактивност|радиоактивност]] потиче од [[Радијум|радијума]] и [[Радон|радона]]. Поред природних извора овде постоји и неколико хидрогеолошких бушотина. „Бушотином БГ-1 добија се око 20 -{l/s}- воде уз снижење нивоа за 33 -{m}-. Дуже црпљење је довело до пресушивања термалних извора у старом купатилу, а са променама количине црпљења мењају се и остали параметри режима издани- температура, хемијски састав, ниво издани. Тако се концентрација [[Сулфат|сулфата]] у термалној води перманентно смањује: од 41 -{mg/l}- (12.1983) до 33 -{mg/l}- (11.1984), односно 26,1 -{mg/l}- (у [[1985]]. години)”, истиче Д. Шарчевић [[1986]].године у Елаборату о резервама термоминералне воде Гамзиградске Бање и указује на висок садржај [[Силицијум диоксид|силицијум-диоксида]].
== Лечење (Балнео терапија) ==
Коришћење природних лековитих фактора термоминералне воде и [[Пелоид|пелоида]] за лечење разних болести и повреда у Гамзиградској Бањи је прва, најстарија и најважнија функција. Интензивно се, стучно и професионално развија у поменутом Заводу који има висе од [[70]] запослених (лекари, физиотерапеути, медицинске сестре...) Овде се обавља специјализована рехабилитација обољења периферних крвних судова, као и општа [[Рехабилитација|рехабилитација]]. Прва обухвата органске и функционалне поремећаје артеријских крвних судова и лимфног система, а друга болести везивног ткива , зглобне и ванзглобне облике [[реуматизам|реуматизма]], [[Ortopedija|ортопедске болести]] [[Посттрауматски стресни поремећај|посттрауматска стања]], неуролошка обољења, [[Гинекологија|гинеколошке]] поремећаје и аномалије дечјег узраста. У Заводу се реализује програм лечења професионалних обољења [[вибрационе болести]], као последица рада наодговарајућим машинама.
Често се истиче да је на вишедеценијској традицији Гамзиградкса Бања израсла у модерну Специјализовану болницу за рехабилитацију оболелих периферних [[Крвни судови|крвних судова]]. Реч је о органским поремећајима [[Артерија|артерија]], обољењима периферних венских крвних судова и лимфног система. Овде се лечи вибрациона болест и успешно спроводи рехабилитација болести везивног ткива. Више врста терапијских купки и савремени апарати (хипербарична комора), уз свеукупну медицинску помоћ искусних лекара, дају добре резултате. Посебно се наглашава значај [[Хипербарична оксигенација|хипербаричне оксигенације]] као начин лечења поремећеног снабдевања ћелија [[Кисеоник|кисеоником]], нарочито у раним фазама болести.
Завод има специјалистишке физијатријске амбуланте, дијагностички кабинет, кардио-пулмолошки кабинет, биохемијску лабораторију и терапијски блок, који обухвата следеће врсте терапија: хидро, кинези, радну, електро, фото, васкуларну, вакуум, парафин, екстензију кичме и дијеталну исхрану. Користе се блатне облоге за лечење реуматизма зглобова и мишића, ишијаса, последица повреда и неких кожних болести. Постоје два базена, кад се минералном водом и галванским елементима, апарати за подводну масажу, микромасажу, четвороћеличне и Хауферове купке.
== Туризам ==
У свим објектима за смештај, рачунајући и приватне куће има око 1000 лежаја.
{| class="wikitable"
|-
! Година !! Туристи !! Ноћења !! Године !! Туристи !! Ноћења
|-
| 1960. || 2.655 || 29.273 || 1985. || 6.840 || 41.192
|-
| 1965. || 3.216 || 30.038 || 1990. || 7.479 || 94.254
|-
| 1970. || 3.105 || 27.308 || 1995. || 4.145 || 76.605
|-
| 1975. || 5.807 || 47.953 || 2000. || 2.400 || 76.800
|-
| 1980 || 5.156 || 41.664 || 2005. || 4.865 || 64.293
|}
Здравствено-лечилишна функција Гамзиградске Бање је најстарија и најзначајнија. То потврђује однос броја посетилаца и ноћења, који указује на дуг боравак ради лечења. Уз основну функцију, овде је развијен излетнички [[Туризам|туризам]], транзит путника, практикују се припреме спортиста, одржава сликарска колонија и организују неке манифестације. У бањи ради једна од најстаријих [[Хидроелектране у Србији|хидроелектрана у Србији]] а недалеко од ње је историјски значајно и законом заштићено [[Археолошко налазиште|археолошко налазиште]] римског царског града [[Ромулијана|Феликс Ромулијана]],објекат светске баштине са листе [[Унеско|УНЕСКО-а.]]<ref>{{cite book|first=Стеван|last=Станковић|title=Бање Србије|year=2009|publisher=Завод за уџбенике|location=Београд}}</ref>
[[Датотека:Romuliana.jpg|оквир|центар|Феликс Ромулијана]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
[http://www.gamzigradskabanja.org.rs/ Специјална болница за рехабилитацију Гамзиград- Гамзиградска Бања]
{{Бање у Србији}}
| |||