Милан Симовић (народни херој) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
Милан је иако комадир чете, учествовао у скоро свим борбама своје чете, а посебно се истакао у борбама - на Шиљицама, код Мајдана, [[Космај (Пале)|Космаја]], Прутине, [[Грачаница (град)|Грачанице]] и [[Прача (Пале-Прача)|Праче]]. У селу [[Сјетлина|Сјетлини]], где се налазило 1.500 непријатељских војника, успео је да, са својим борцима, на јуриш заузме железничку станицу и поруши железничка постројења. У селу [[Стамболчић]]у је пиштољем убио непријатељског митраљесца и заробио његов митраљез, а на [[Пале|Палама]] је успео да зароби неколико непријатељских официра. Када је образован привремени фронт на Палама, Милан је био постављен за његовог команданта. У борби која се водила два дана и две ноћи на Добрим Водама и Буковцу, средином новембра [[1941]]. године, Милан је успео да сам убије дванаест немачких војника.
После формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], Милан је заједно са својим оцем Данилом, почетком јануара [[1942]]. године, ступио у бригаду. На путу за [[Фоча|Фочу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#21. јануар
Одлуком [[Врховни штаб
{{цитат5|По одлуци Врховног штаба НОВ и ПОЈ даје се назив '''народног хероја''' другу '''Симовићу Милану''', командиру Витешке чете Романијског партизанског одреда. У току петомјесечне борбе, у којој је лично учествовао и био у првим редовима, организовао је рушење жељ. пруге Сарајево - Вишеград и тако је онеспособио за више од 10 мјесеци. Друг Симовић је погинуо од мучке усташке руке.<ref>„[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]]“ (други том). Војно-историјски институт Југословенске армије, Београд 1949. година.</ref>}}
| |||