Фрања Асишки — разлика између измена

нема резимеа измене
 
Занимљиве приче о животу Франческа Асишког могу се пронаћи у књизи [[Џон Мурман|Џона Мурмана]] „Нови цвјетићи светога Франческа“ (Теовизија, [[Загреб]], [[1995]].). Иначе, настарији документ о Франческу Асишком је алегоријска прича Свети разговор блаженога Франческа с Госпођом Сиромаштином. У тој се причи казује како је Франческо трагао за сиромашном, презреном и невољеном Госпођом Сиромаштином и како ју је учинио својом невестом.
 
== Фрањо Асишки и Дубровчани ==
Фрањо Асишки је на пропутовању за Сирију [[1212]]. године посетио [[Дубровник]]. [[Православље]], у коме се препознавала озбиљна опасност, је у Дуборвнику било сузбијано па чак и прогоњено. Верује се да је тај страх, који се преносио с генерације на генерацију властеле, у Дубровчане усадио Фрањо Асишки, који је 1220., ако је предање тачно, изјавио да ће Дубровник пропасти кад у њега продре православље. Руски цар [[Александар I Павлович|Александар I]] је [[1803]]. године именовао господина Карла Фонтона (Француз) својим генералним конзулом за Далмацију, који је имао столовати у Дуборвнику. Са собом је повео два православна свештеника, да му врше службу Божју у његовој конзулској капели. Дубровачки Сенат је наредио прогон та два православна свештеника из Дубровника уз образложење да је св. Фрањо асишки прорекао године 1220. да ће Дуборвник ''само дотле сачувати своју независност и свиој цвет, док буде затварао врата грчко-источњацима.'' <ref>{{Cite book|last=Тоља |first=Никола |authorlink= |coauthors= |title=Дубровачки Срби католици, истине и заблуде, стр. 215., 216., 218. |year=2011.|url= |publisher=|location=Дубровник|id=}}</ref>
 
== Референце ==
Анониман корисник