Јулијански календар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 1:
'''Јулијански календар''' или '''[[стари календар]]''' је увео [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]] [[45. п. н. е.]] године и користио се у целој [[Европа|Европи]] до [[16. век|XVI века]], када су државе почеле да прелазе на [[
== Рачунање времена ==
Ред 5:
Дужина трајања године у јулијанском календару износи просечно 365,25 дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте године и на тај начин се приближава временском периоду за који [[Земља]] обиђе око [[Сунце|Сунца]], односно [[орбитални период|орбиталном периоду]] Земље који износи тачно 365,2564 дана. Јулијанска година нешто је дужа од [[тропска година|тропске]], а ова разлика акумулира се на један дан сваких 128 година.
По
[[45. п. н. е.]], [[42. п. н. е.]], [[39. п. н. е.]], [[36. п. н. е.]], [[33. п. н. е.]], [[30. п. н. е.]], [[27. п. н. е.]], [[24. п. н. е.]], [[21. п. н. е.]], [[18. п. н. е.]], [[15. п. н. е.]], [[12. п. н. е.]], [[9. п. н. е.]], [[8]], [[12]]. и надаље свака четврта.
Ред 14:
Јулије Цезар првобитно је одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан, а парни по 30, осим [[фебруар]]а који је у простој години имао 29 дана, а 30 у преступној. Месеци су се звали: ''-{Januarius'', ''Februarius'', ''Martius'', ''Aprilis'', ''Maius'', ''Junius'', ''Quintilis'', ''Sextilis'', ''September'', ''October'', ''November}-'' и ''-{December}-''. Године [[44. п. н. е.]] месец ''-{Quintilis}-'' преименован је у ''-{Julius}-'' (данашњи [[јул]]) у славу Јулија Цезара. Године [[8. п. н. е.]] одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, и пошто је он највише ратних победа однео у месецу ''-{Sextilis}-''-у, овај месец назван је по њему август. Али, пошто је тај месец имао 30 дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се није свиђало да његов месец има мање дана од цезаровог, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Пошто су сада постојала три узастопна месеца од по 31 дана, Август је од [[Септембар|септембра]] узео један дан и пребацио га у [[октобар]], а из [[новембар|новембра]] у [[децембар]]. Тада су успостављене данашње дужине трајања месеци.
Јулијански календар није био савршен и његова разлика у односу на [[тропска година|тропску годину]] се повећава за један дан сваких 128 година. То је касније увиђено, па је на [[Први васељенски сабор|сабору у Никеји]] [[325]]. године одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. Пошто је Јулијански календар и даље остао непромењен, разлика се до [[16. век|XVI века]] акумулирала на 10 дана. Када су ово уочили, астрономи су одлучили да израде [[нови календар]] који ће бити усаглашен са тропском годином. То је постигнуто увођењем [[Грегоријански календар|
== Прелазак на грегоријански и Миланковићев календар ==
Ред 22:
Током 20. века, практично све [[Православље|православне]] земље, прешле су на употребу грегоријанског календара (у световне сврхе). Њихове [[Православна црква|православне цркве]] нису желеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог календара који би био прецизнији од грегоријанског. Тако је на Свеправославном конгресу, 30. маја [[1923]]. године усвојен [[Миланковићев календар]]. Међутим, како су све православне цркве [[Аутокефалност|аутокефалне]], неке су цркве задржале употребу јулијанског календара (између осталих и [[Српска православна црква|СПЦ]], иако је за нови календар усвојен њен предлог).
[[Српска православна црква]], која је била предлагач [[Миланковићев календар|новог календара]] који усвојен на конгресу 1923, и даље користи јулијански календар. После конгреса, СПЦ је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примену била одложила. Одлуку о примени овог календара СПЦ није касније донела и у употреби је и даље
Православне цркве које су прешле на Миланковићев календар:
| |||