Архитектура рачунара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
и даље... |
. |
||
Ред 1:
'''Архитектура рачунара''' је унутрашња структура [[Рачунар|дигиталног
▲'''Архитектура рачунара''' је унутрашња структура дигиталног рачунара коју сачињава дизајн и распоред скупа инструкација и регистара за складиштење података. Одређена рачунарска архитектура се бира имајући у виду тип програма (софтвера) који ће се на њему извршавати (пословни, научни, опште намјене, итд). Главне компоненте или подсистеми једне рачунарске архитектуре су улазно/излазни уређаји, складиштење (примарна и секундарна меморија), комуникација, контрола и процесовање. За сваки се може рећи да поседује властиту, посебну архитектуру.
У рачунарској науци и инжењерству, архитектура рачунара је скуп дисциплина која описује рачунарски систем наводећи његове делове и њихове односе.
На пример, на високом нивоу, рачунарски инжењери могу бити забринути како [[централна процесорска јединица]] ([[Процесор|ЦПУ]]) делује и како користи меморију рачунара. Неке модерне (2011) рачунарске архитектуре укључују кластере рачунарства и неуједначен приступ меморији.
Рачунарски инжењери користе рачунаре за дизајн нових технологија у рачунарству. Иако је дизајн веома лако променити, компајлер дизајнери често сарађују са архитектама, предлажући побољшања у сету инструкција. Модерни емулатори могу мерити време у циклусима генератора такта: проценити потрошњу енергије у џулима и дају реалне процене величине кода у бајтовима. Они утичу на погодност корисника, трајност батерије, као и величине и цену највећег физичког дела рачунара: меморији. То јест, они помажу да процени вредност рачунара.
Линија 22 ⟶ 21:
Дисциплина архитектуре рачунара има три главне подкатегорије:<ref>{{Cite book|author=John L. Hennessy and David A. Patterson|title=Computer Architecture: A Quantitative Approach|edition=Third Edition|publisher=Morgan Kaufmann Publishers}}</ref>
* Скуп инструкција архитектуре, или ИСА. ИСА дефинише кодове који централни процесор чита и поступа по њима. То је језик машина (или скупа језика), укључујући и скуп инструкција, величине речи, меморија адресних модова, процесорских регистара, и адресу и формат података.
* [[Микроархитектура]], такође познат као рачинарска организација која описује стазе података, елементе за обраду података и елементе за складиштење података, и описује како они треба да имплементирају ИСА.<ref>{{Cite book|title=Dictionary of Computer Science, Engineering, and Technology|last=Laplante|first=Phillip A.|year=2001|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-2691-2|pages=94–95}}</ref> Величина процесорског кеша рачунара, на пример, је организациони проблем који генерално нема везе са ИСА.
* Систем дизајн обухвата све остале хардверске компоненте унутар рачунарског система. Оне укључују:
# Стазе података, као што су рачунарске [[Магистрала (рачунарство)|магистрале]]
# [[Меморијски контролер|Меморијске контролере]] и хијерархије
# Обраду података осим процесора, као што је приступ директаној меморији (ДМА)
# Остало питања као што су [[виртуализација]], [[Multiprocesornost|мултипроцесорске]] и софтверске карактеристике.
Неки архитекти у компанијама као што су [[Интел]] и [[AMD|АМД]] користе детаљнију поделу:
* Макроархитектура : архитектонски слојеви више апстрактни него микроархитектура, нпр ИСА
Линија 44 ⟶ 43:
=== Скуп инструкција архитектуре ===
Скуп инструкција архитектуре (ИСА) је интерфејс између
Осим инструкција, ИСА дефинише ставке у рачунару који су доступни програму - пример типови података, регистара, начини адресирања и меморија.
Линија 97 ⟶ 96:
== Литература ==
* {{Cite book |
* [[Robert S. Barton|Barton, Robert S.]], "Functional Design of Computers", ''Communications of the ACM'' 4(9): 405 (1961).
▲* {{Cite book |ref= harv|author=John L. Hennessy and David A. Patterson|title=Computer Architecture: A Quantitative Approach|edition=Third Edition|publisher=Morgan Kaufmann Publishers}}
* Barton, Robert S., "A New Approach to the Functional Design of a Digital Computer", ''Proceedings of the Western Joint Computer Conference'', May 1961, pp. 393–396. About the design of the Burroughs [[Burroughs large systems|B5000]] computer.
* [[Gordon Bell|Bell, C. Gordon]]; and [[Allen Newell|Newell, Allen]] (1971). [http://research.microsoft.com/en-us/um/people/gbell/Computer_Structures__Readings_and_Examples/contents.html "Computer Structures: Readings and Examples"], McGraw-Hill.
* [[Gerrit Blaauw|Blaauw, G.A.]], and [[Fred Brooks|Brooks, F.P., Jr.]], [http://domino.research.ibm.com/tchjr/journalindex.nsf/d9f0a910ab8b637485256bc80066a393/95dc427e3fd3024a85256bfa006859f7?OpenDocument "The Structure of System/360, Part I-Outline of the Logical Structure"], ''IBM Systems Journal'', vol. 3, no. 2, pp. 119–135, 1964.
* {{Cite book |last= Tanenbaum |first=Andrew S. |authorlink=Andrew S. Tanenbaum |title=Structured Computer Organization |year=1979 |publisher=Prentice-Hall |location=[[Englewood Cliffs, New Jersey]] |isbn=0-13-148521-0}}
== Спољашње везе ==
{{Commons category}}
* [http://portal.acm.org/toc.cfm?id=SERIES416&type=series&coll=GUIDE&dl=GUIDE&CFID=41492512&CFTOKEN=82922478 ISCA: Proceedings of the International Symposium on Computer Architecture]
* [http://www.microarch.org/ Micro: IEEE/ACM International Symposium on Microarchitecture]
* [http://www.hpcaconf.org/ HPCA: International Symposium on High Performance Computer Architecture]
* [http://portal.acm.org/toc.cfm?id=SERIES311&type=series&coll=GUIDE&dl=GUIDE&CFID=41492415&CFTOKEN=3676847 ASPLOS: International Conference on Architectural Support for Programming Languages and Operating Systems]
* [http://www.acm.org/tocs/ ACM Transactions on Computer Systems]
* [http://www.acm.org/taco/ ACM Transactions on Architecture and Code Optimization]
* [http://www.computer.org/portal/web/tc/home IEEE Transactions on Computers]
* [http://www.csupomona.edu/~hnriley/www/VonN.html The von Neumann Architecture of Computer Systems]
{{Authority control}}
[[Категорија:Рачунари]]
| |||