Википедија

Taložne titracije — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Renamed template
.
Ред 1:
'''Taložne titracije''' (ili ''metode precipitacije'') se ubrajaju u [[volumetrijske metode analize|volumetrijske metode]]. Zasnivaju se na stvaranju teško rastvornih [[talog]]a u toku [[titracija|titracije]]. Iako postoji veliki broj reakcija pri kojima dolazi do nastanka taloga, broj primenjenih taložnih reakcija u ovoj metodi relativno je ograničen.<ref>{{Cite book |ref= harv |author=Prof. dr Miloš B. Rajković | title=Uvod u analitičku hemiju klasične osnove |publisher=Pergament|year=2007|isbn=978-86-901709-7-5 |pages=310}}</ref> Taložne titracije se ubrajaju u najstarije volumetrijske metode. Prvu taložnu titraciju uradio je [[Žozef Luj Ge-Lisak|Gej-Lisak]] 1832. godine, kako bi odredio količinu srebra prisutnog u novcu.▼
{{Neprovereni seminarski}}
▲'''Taložne titracije''' (ili ''metode precipitacije'') se ubrajaju u [[volumetrijske metode analize|volumetrijske metode]]. Zasnivaju se na stvaranju teško rastvornih [[talog]]a u toku [[titracija|titracije]]. Iako postoji veliki broj reakcija pri kojima dolazi do nastanka taloga, broj primenjenih taložnih reakcija u ovoj metodi relativno je ograničen.<ref>{{Cite book |ref= harv|author=Prof. dr Miloš B. Rajković | title=Uvod u analitičku hemiju klasične osnove |publisher=Pergament|year=2007|isbn=978-86-901709-7-5 |pages=310}}</ref> Taložne titracije se ubrajaju u najstarije volumetrijske metode. Prvu taložnu titraciju uradio je [[Žozef Luj Ge-Lisak|Gej-Lisak]] 1832. godine, kako bi odredio količinu srebra prisutnog u novcu.
 
== Uslovi primene reakcija taloženja u kvantitativnoj analizi ==
Линија 24 ⟶ 23:
 
== Primena taložnih titracija ==
Taložne titracije se koriste za određivanje halogenid-jona, [[Karbonat|karbonata]], hromata, [[Cijanid|cijanida]], [[fosfat]]a i drugih, pri čemu se kao [[standardni rastvor]] uglavnom koristi rastvor srebro-nitrata. Sa drugim taložnim reagensima i uz upotrebu adsorpcionih indikatora mogu se određivati joni nekih metala kao što su [[cink]], [[kobalt]], [[nikl]], [[srebro]] i [[indijum]].<ref>{{Cite book |ref= harv |authorsauthor=dr Rajković B. Miloš, mr|author2= Ivana Sredović |title=Praktikum iz analitičke hemije|publisher=Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu|year=2009|isbn=978-86-7834-079-6|pages=135}}</ref>
Ne mogu se upotrebiti one taložne reakcije pri kojima se stvaraju amorfni, voluminozni talozi. Takvi talozi imaju veliku moć [[adsorpcija|adsorpcije]]. Zbog adsorpcije jona koji se određuje, taloženje ne može biti kvantitativno. Zahtev da nastali talog mora imati tačan stehiometrijski sastav predstavlja najveće ograničenje široj primeni taložnih reakcija u volumetriji.
 
Naime, mnogi talozi nemaju tačan stehiometrijski sastav, a znatne smetnje može da predstavlja i [[koprecipitacija]] titrovane supstance ili reagensa na talogu. Pored toga, i vizuelno određivanje završne tačke titracije može biti otežano, naročito ako je on obojen. Iz ovih razloga metode zasnovane na taloženju u poređenju sa ostalim metodama volumetrije imaju ograničenu primenu.
 
Ред 104:
* [[Titracija]]
* [[Volumetrijske metode analize]]
 
== Reference ==
{{reflist|2}}
 
== Literatura ==
* {{Cite book |ref= harv |authorsauthor=dr Ljubinka V. Rajaković, dr|author2= Aleksandra A. Perić, mr |author3= Tatjana M. Vasiljević, dipl. ing.|author4= Dragana Z. Čičkarić |title=Kvantitativna hemijska analiza|publisher=Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu|year=2000|isbn=978-86-7401-146-1}}
 
== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat|Titration}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Taložne_titracije”