Брвнара — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Izba.jpg|десно|мини|250п|Руска брвнара „изба“ у селу Кушалино]]
[[Датотека:Сеча Река црква брвнара - Seča Reka - wooden church.jpg|мини|250п|[[Црква (грађевина)|Црква]]-брвнара у [[Сеча Река|Сечој Реци]] код [[Косјерић]]а]]
'''Брвнара''' је објекат направљен искључиво од стабала дрвета - ([[брвно|брвана]]) или тесаних [[талпа (грађевинарство)|талпи]].<ref>{{Cite book| publisher = Просвета|isbn=978-86-07-01362-3| last = Ненадовић| first = Слободан| title = Илустровани речник израза у народној архитектури| location = Београд|year=2002|pages=16}}</ref> Намена јој је била, нарочито у прошлости, због количине и цене овог [[грађевински материјал|грађевинског материјала]], широка. Брвнаре су куће и стаје, склоништа и заштита човеку, [[Стока|стоци]] и [[пољопривреда|пољопривредним]] производима[[производ]]има. У њима су смештени млинови[[млин]]ови за [[жито]], [[ветрењаче]] и разни други неопходне алати[[алат]]и и [[машина|машине]]. Брвнаре су и [[црква (грађевина)|цркве]]. Раније је то била кућа за становање или преноћиште у [[шума|шуми]]. Многе су и сачуване до данашњих дана.
 
Данас се овакве зграде граде као [[викендица|викендице]] или куће за одмор, коришћењем савремених машина и алата.
 
У прошлости су од стабала (као брвнаре) прављене и [[тврђава|тврђаве]], односно разна [[утврђење|утврђења]] као [[тврђавафортификација|фортификацијски]] објекти. Прављени су читави градови[[град]]ови како код нас, тако и у свету[[свет]]у. Истина, због вечитих ратних турбуленција, код нас су углавном нестали. Правили су их и [[Енглези|енглески]] колонизатори и досељеници у борбама против [[Домицил|домицилних]] урођеничких [[Индијанци|индијанских]] племена[[племе]]на.
 
Сасвим извесно, у питању је један од најстаријих типова грађевине, који у функцији стамбених и економских зграда које задовољавају свакодневне људске потребе у различитим културама и епохама постоји паралелно са званичним архитектонским стиловима намењеним монументалним и репрезентативним грађевинама. Због лако доступне грађе, брвнаре су нарочито распрострањене у шумовитим крајевима ([[Северна Америка]], [[Русија]], [[Скандинавија]]). Најчешће су релативно малих димензија и једноставне конструкције; покривају се [[слама|сламом]], [[даска (грађевинарство)|даскама]], [[Шиндра|шиндром]] или плочама од [[Аргилошист|шкриљца]]. Унутрашњи простор, врло често без [[Плафон|таванице]], може бити подељен лаганим преградним зидовима (од дасака или плетера). Брвнара лежи директно на тлу, на постољу од дрвених греда (атула) или на подзиђу од камена.
 
У планинским пределима Балканског полуострва брвнаре се јављају у различитим варијантама и под различитим локалним називима (брвњача, осаћанка, талпара, талпињача) као најчешћи тип куће и економских објеката унутар окућнице. Поред тога, у овим крајевима (Србија, Босна, Банија, Славонија, Румунија, Бугарска) из времена турске владавине (а нарочито у периоду од XVI до XIX века), када није било могуће обезбедити скупљи грађевински материјал нити покренути већи градитељски подухват, сачуван је значајан корпус цркава-брвнара (црква св. пророка Јеремије у [[Гораждевац|Гораждевцу]], крај XVI или почетак XVII века; црква манастира Покајнице, 1818).