Контрола приступа — разлика између измена

Већ су стари [[Египћани]], [[Грци]], [[Римљани]], [[Кинези]] и други народи имали примитивне направе за закључавање просторија, и то од [[дрво|дрвета]]. Према налазима у ископинама може се закључити да су Римљани у каснијој епохи већ имали металне браве и клчеве, али се нису сачувале њихове гвоздене браве, већ само бронзани кључеви[[кључ]]еви. Предпоставља се да је израда браве код њих била већ прилично напредна и проширена по читавној територији њихове имерије. Потражња за бравама је врло брзо расла, тако да занатска проиводња није могла удовољити, па се пресло на фабричку производњу. Она се од друге половине 19 века све више развила и у индустрики развијеним земљама сасвим потиснула занатску проиводњу. У индији, за време владавине Аннама, драгоцености су биле закључавање у велике дрвене блокове и тако одлаганена на мала острва или потапане у базену које су окружиле унутрашње дворске палате. Ту су их штитили краљевски “Аћели чувари”, крокодили који су држали на граници изгладности. Улазак у базен је за сваког значио сугурну смрт, изузев ако би крокодиле дрогирали или их убили. Према легенди, чвор од конопаца постао је познати симбол безбедности. Замршен од Гордиуса, краља Фригије, и чвор по његовом имену - “Гордијев чвор”, бринуо се да осовина његове кочије остане причвршћена за коње. Причало се да ће га одрешити човек коме је суђено да освоји азију. Кључ је био симбол човековог статуса, његовог ауторитета. Вековима уназад, у египту, важност “Главе куће” била је одређивана бројем кључева која је поседовао. Они су били велики и робови су их носили на својим раменима. Уколико је имао неколикоа робова или носача кључева сматран је човеком великих богатства. У средњем веку израда гвоздених брава развила се од 11 века упоредо са развојем браварског заната.Браве су и дале име том занату готово у свим језицима. Браве и кључеви дотеривали су се украсном зрадом. Истакнути мајстори на том пољу до 17 века били су немци, а у другој полови 17 века французи су унапредили зраду брава увођењем уређаја за утврђивање отвора и затворног механизма у китији. Од тада се све мање полагала важност на уметничку, а више на техничку страну израде. У 19 веку остварен је ревилуциарни напредак у изради сугурносних брава. Проналазе се нови топови брава познати под именима њихових изумитеља(Bramh, Chubb, Yale i Wertheim), од којих последња два система и данас преовађују. Потражња за бравама је врло брзо расла, тако да јој занатска производња нија могла одовољити па се прешло на фабричку производњу. Она се од друге половине 19 века све више разбила и у индустриски развијеним земљама сасвим потиснула занатску производњу остављајучи браварском занату само поправке. Развојем електронике у заштити се све више користе електронски системи или електромеханички системи.<ref>[http://studenti.rs/skripte/zastita-na-radu/protuprovalni-sistemi-i-sistemi-za-kontrolu-pristupa/#sthash.pdrFh4ID.dpuf Protuprovalni sistemi i sistemi za kontrolu pristupa | Studenti.rs<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>