Ђердапско језеро — разлика између измена

 

== Настанак ==

Ђердапско језеро је настало [[1972]]. године када су Румунија и Југославија изградиле хидроцентралу Ђердап 1. Наиме, пројектант Сипског канала Хуго Лутер, је први предложио преграђивање Дунава у Ђердапу. Припремни радови на изградњи ХЕПС почели су [[1964]]. године и завршени су 1972. Први агрегати хидроелектране пуштени су у погон [[5. август]]а [[1970]]. године.

 

== Ђердапска клисура ==

Ћердапска клисура је највећа и најдужа клисура у Европи, коју чине наизменично четири котлине и четира клисуре: Голубачка клисура, Љупковска котлина, Клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, Клисура Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура, Влашко-понтијска низија

 

== Локација ==

До Ђердапског језера се лако може доћи из правца Београда, Панчева, Смедерева, Пожаревца, Неготина, Зајечара, као и других градова источне и централне Србије. Поред језера води пут Голубац-Кладово. Железничка пруга Београд-Бор највише се приближава језеру код Мајданпека. На брани хидроелектране ''Ђердап'' оформљен је гранични прелаз ка Румунији, где се одвија значајан промет путника.

 

== Утицај Ђердапског језера на промене у природној средини ==

На основу података добијених двадесетогодишњим посматрањем елемената природне средине пре и после подизања бране утврђене су промене температуре и дубине воде Дунава, садржаја хемијских једињења, издизања водостаја подземних вода као и многих других параметара који дефинишу хидролошке и климатске карактеристике Ђердапског језера.

Акумулацијом [[ХЕПС Ђердап 1]] воде реке су заустављене и подигнуте до 69,5 м н. в. Брзина воде је смањена на 0,1-0,3 м/с. Облик језера је прилагођен клисури. У сужењима језеро је широко 150-400 м, док се у котлина проширује и до 2250 м. При ниским водостајима дужина језера је 132 km, а површина 135 km², док је при високим водостајима дужина 264 km, а површина 245 km². Укупна запремина воде је око 2800000000 м³.

 

=== Промене температуре воде ===

Пошто је вода дуже и више изложена утицају сунчевог зрачења због смањене брзине, дошло је до пораста висине средњих годишњих вредности температуре воде. Највеће средње температуре више нису у јулу, него у августу и то због веће количине воде у кориту којој треба више времена да се загреје.

Стварањем акумулације искључена је могућност ледних поплава на сектору између бране и [[Велико Градиште|Великог Градишта]], режим леда је повољнији у односу на природни режим због отклањања услова за образовање прородних ледених брана.

 

=== Утицај на садржај хемијских једињења ===

Акумулација Ђердап 1 има негативан утицај на садржај азотних и фосфорних једињења, јона гвожђа и мангана, микроелементе и органске материје. Међутим, задржавање ових хемијских једињења има позитиван утицај у акумулацији [[Хидроелектрана Ђердап II|Ђердап 2]].

Побољшање воде у акумулацији се негативно одражава на квалитет муља на дну језера и то је последице седементације материја различитог порекла и састава, услед смањене брзине воде. Акумулацијом је смањен број колиформних клица на профилима ближим брани.

 

=== Подземне воде ===

Издизањем новоа воде у реци око ушћа [[Млава|Млаве]], у [[Панчевачки Рит|Панчевачком Риту]] и [[Годоминско поље|Годоминском пољу]], подземне воде су издигнуте до 70 цм, док су амплитуде снижене и до 180 цм. Такође, постоји опасност од стакног повећања салинитета земљишта.

 

=== Климатске промене ===

Акумулацијом долази до снижавања средњих годишњих температура ваздуха. Релативна влажност ваздуха се повећава на 1-3% и јавља се у априлу, мају, јулу, августу и септембру, а у Текији и у октобру. Што се тиче облачности нема великих промена, док је количина падавина повећана. Снежни покривач је смањен, а брзина ветра је јача, због чега је повећана и висина таласа и то и до 1,5 м.

 

== Туризам ==

Ђердапско језеро располаже изузетним природним богатством и задивљијућим пределима, као и многим културно-историјским споменицима. Најинтересантнији део Ђердапског језера је Ђердапска клисура, чији се пејзаж на кратком растојању мења. У Голубачкој клисури доминира средњовековна тврђава [[Голубачки Град]], која означава почетак [[Национални парк Ђердап|Националног парка Ђердап]]. У [[Љупковска котлина|Љупковској котлини]] језеро је дугачко 10 km, а широко 1,3 km. Неколико остатака римскох утврђења и насеље Добра привлаче пажњу туриста. Клисура Лепенски Вир позната је по највећој дубини Ђердапског језера (92 m), али и по [[Лепенски Вир|Лепенском Виру]] и резервату Бољетинска река-Гребен. Доњомилановачко део језера је широк 2,4 km, а дугачак 15 km. Клисуре Велики и Мали казан познате су по [[Трајанова табла|Трајановој табли]] и регионалном парку Велики и Мали Штрбац. [[Оршавска котлина]] је најраспрострањенији део Ђердапског језера. Сипска клисура је средиште омладинског туризма на Ђердапском језеру.

За интензивнији развој туризма на Ђердапском језеру, поред побољшања чистоће воде и развоја воденог путничког и туристичког сапбраћаја, потребно је боље и више валиризовати огромно богатство историјски значајних места и објеката, као и археолошких локалитета. То је основа за богат садржај боравка и комлекснију туристичку понуду.

Слика:Mihajlovac 027.jpg|Нови Михајловац код Неготина

</gallery>

 

== Литература ==