Ђерђ Фишта — разлика између измена

'''Ђурађ Фишта''' ({{јез-алб|Gjergj Fishta|ел}}; [[23. октобар]] [[1871]], [[Задрими]], [[Фишта]], [[Османско царство]] – [[30. децембар]] [[1940]], [[Скадар]], [[Албанија под италијанском окупацијом (1939–1943)|Краљевина Албанија]]) био је албански песник, преводилац и [[Католичанство|католички]] [[свештеник]], члан монашког реда [[Фрањевци|фрањеваца]]. Књижевни допринос Ђурађа је допринео развоју [[Албански језик|албанског језика]]. Био је највећа и најважнија особа у [[албанска књиженост|албанској књижевности]] у првој половини [[20. век]]а. Хвалило га се и славило као "националног песника Албаније" и "албанског Хомера".

албански кандидат за [[нобелова награда за књижевност|Нобелову награду]].<ref>{{cite web | authorlast=KORÇA|first= Mërgim KORÇA | date=26. 12. 2010. | title=At Gjergj Fishta, A ishte vërtet fashist, siç e akuzonte diktatura | publisher= Gazeta Shqiptare Online | url=http://www.balkanweb.com/gazetav5/artikull.php?id=90950 | year=| accessdate= 31. 1. 2011 | language=Albanian}}</ref><ref>{{cite web | authorlast=Loloçi|first=Çerçiz Loloçi |date= | title=Tereza, Murati dhe Ismail Kadare

| publisher=cercizloloci.4t.com | url=http://cercizloloci.4t.com/index_1.html | year=| accessdate=31. 1. 2011. | language=Albanian: Kandidat për cmimin Nobel ka qenë njëherë edhe Gjergj Fishta, një klerik poliedrik, që pati edhe një mbështetje të fuqishme nga Vatikani, por nuk arriti ta fitonte. (на српском: Ђурђ Фишта, полихедрични клерик, једном је био кандидатом за Нобелову награду, није ју могао добити, иако га је Ватикан снажно подупирао.}}</ref>

Родио се [[1871]]. у селу [[Задрими]] од Фишта близу Трошане, у [[Љеш]]ком крају у северној [[Албанија|Албанији]]. Крстио га је фрањевачки мисионар и песник [[Леонардо де Мартино]] (1830-1923). Млади Фишта је похађао фрањевачке школе у [[Трошан]]у и [[Скадар|Скадру]]. На њега су као дете утицали де Мартино и [[Хрвати у Босни и Херцеговини|босански Хрват]], [[мисионар]] и књижевник, [[Ловро Михачевић]]. Михачевић је потицао љубав за књижевност и његов материњи језик код младог надареног Фиште. [[1886]]. су кад је напунио 15 година, фрањевци из реда Мале браће послали га у Босну, где су одлазили бројни млади Албанци који су се одлучили за свештенство. Школовао се у фрањевачким установама у [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]], [[Ливно|Ливну]] и [[Крешево|Крешеву]]. Тамо је студирао теологију, филозофију и језике, латински, италијански и хрватски, ради припремања за његову будућу и књижевничку каријеру. Док је био у Босни, био је у контакту с писцима из редова Хрвата из БиХ [[Грга Мартић|Гргом Мартићем]] (1822.-19051822—1905.) и [[Силвије Страхимир Крањчевић|Силвијом Страхимиром Крањчевићем]] (1865.-19081865—1908.) с којима се спријатељио и који су побудили књижевничку црту у њему. После су на његов рад утицала дела [[Андрија Качић Миошић|Андрије Качића Миошића]] и [[Иван Мажуранић|Ивана Мажуранића]].

Довршио је и објавио [[1937]]. године албански национални еп [[Горска гусла]]. Еп је на [[гегијски језик|гегијском]] наречју албанског језика. Садржи 30 певања с преко 17.000 стихова. Многи га научници називају албанском ''[[Илијада|Илијадом]]''.<ref name="Elsie2005">{{cite book|authorlast=Robert Elsie|first=Robert|title=Albanian Literature: A Short History|url=http://books.google.com/books?id=ox3Wx1Nl_2MC&pg=PA236|accessdate=29. 5. 2012|year=2005|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-84511-031-4|pagepages=236}}</ref><ref name="Nobel"/>