Ибн Араби — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata |
м →Филозофија: Promena načina citiranja |
||
Ред 42:
Филозоф из Андалуза је настојао да оствари синтезу западне и источне мистичне филозофије, користећи разнородне изворе - [[Куран]] и исламску традицију, [[новоплатонизам|неоплатонизам]], суфизам, [[хришћански мистицизам]], јеврејске писце [[Кабала|кабалистичке]] традиције и слично.<ref>[http://www.prosveta.co.yu/Ibn-Arabi.html Драгуљи мудрости, српско издање]</ref> Због тога је од заступника правоверног ислама често проглашаван за јеретика и неверника.<ref>[http://www.islamhouse.com/p/51115 Ibn Arabi, vođa nevjerstva i zablude]</ref>
Ибн Араби никада није прихватио да се он заправо бави филозофским питањима, односно да у својим списима износи рационалне опсервације. Он, у много наврата, експлицитно истиче да његове речи проистичу из вишњег извора [[Интуиција|интуиције]]. Штавише, он инсистира на томе да су интуитивна сазнања много утемељенија и узвишенија од резултата [[разум]]а и [[Филозофија|филозофије]]. С друге стране, пак, Ибн Араби у својим делима показује да одлично познаје рационалне школе из свог времена, тачније догматичку теологију и [[Исламска филозофија|исламску филозофију]]. Отуда, он успешно посуђује одређене термине које су радо користили ондашњи [[Теолог|теолози]] и перипатетички филозофи, обогаћује их новим садржинским оквирима и на тај начин формира удубљујућу иновативну терминологију доктринарне [[Гноза|гнозе]]. Наравно, тај процес бива усавршен у делима Ибн Арабијевих наследника.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije">
=== Сан и стварност ===
| |||