Ибн Араби — разлика између измена

'''Абу Бакр Мухамед ибн ‘Араби ел Хатими ел Таи''' је рођен у мурсијском мединату (данашња [[Мурсија]]), у [[Ал Андалуз|Ал-Андалузу]] (данашњи југ [[Шпанија|Шпаније]]), [[28. јул]]а [[1165]]. године. Ибн Арабијева породица је прешла у [[Севиља|Севиљу]], град у [[Андалузија|Андалузији]], када је имао осам година. [[Маври|Маварска]] Андалузија је тада била средиште напредне културе у којој су се укрштале јеврејска, хришћанска и исламска мисао, и путем које су многа филозофска дела антике доспевала у Европу.<ref>[http://www.ibnarabisociety.org/ibnarabi.html Ibn 'Arabi Society]</ref> Арабијев отац беше близак пријатељ Абдула Кадира Џиланија, суфијског мајстора и оснивача једног од најважнијих дервишких братстава — кадири реда. Абдул је у АрАрабију видео даровитог младића, и на његов савет, отац га је послао у [[Лисабон]] да студира [[фикх|право]] и исламску теологију.<ref name="Najveći majstor">[http://www.liber.org.yu/arhiva/liber02/barac.html Ibn 'Arabi – Najveći majstor] (Nebojša Barać)</ref>

По свршетку студија, Араби се вратио у Севиљу, где је уз највеће учењаке свога доба проучавао свете списе и пророчку традицију. Слободно време је углавном је проводио у друштву суфија. Жеља да сретне сваког духовног учитеља за кога би чуо водила га је да путује по целој Андалузији. Поред бројних духовника с којима се сусретао, истичу се и две жене: Јасмина од Маршена[[Маршен]]а и Фатима из [[Кордоба|Кордобе]], које су важиле за истакнуте духовне учитељице оног времена.<ref name="Mislilac istoka i Zapada">[http://ibn-sina.net/index.php?option=com_content&task=view&id=28&Itemid=41&limit=1&limitstart=4 Ibn ‘Arabi – mislilac istoka i Zapada] (Rešid Hafizović)</ref> Негде у то време Ибн Араби упознаје другог андалузијског филозофа [[Ибн Рушд]]а (лат. ''Авероес''), са којим постаје и велики пријатељ. У граду [[Алмерија|Алмерији]], великом духовном средишту и центру филозофске школе Ибн Масаре, званично је ступио на пут [[суфизам|суфизма]].<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/> Од тада је често путовао и изван Ал-Андалуса, повремено одлазећи и до северне Африке, посебно у [[Тунис]], где се упознао са делом „Скидање сандала“ (''Хал’ан-на’лаун'') чувеног португалског суфије Ибн Касија, притом написавши и коментар на његов садржај. Након године [[1198]]. године, његова духовна искуства су постала тако интензивна да је неретко доживљавао највиша зрења и духовне излете. На њега је посебно просветљујуће утицала визијувизијa духовне хијерархије која управља [[космос]]ом, коју је доживео у том периоду.<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/> Андалузију је одлучио да напусти након визије божанског престола на светлосним стубовима, око којега је кружила птица која му је пренела поруку о нужности кретања на [[ходочашће]] у [[Мека|Меку]]. До тада је већ широм [[Шпанија|Шпаније]] био познат по својим песмама, којима је преко љубавне поезије обичним људима приближавао пут суфија.<ref name="Najveći majstor"/>

Умро је у 76. години живота, 10. новембра [[1240]]. године. Покопан је у Салихији, северно од Дамаска, у подножју брда Касијун, где и дан-данас његов маузолеј, подигнут од стране [[Султан Селим II|султана Селима II]], служи као место ходочашћа бројних поштовалаца Ибн Арабијева учења.<ref>[http://www.usna.edu/Users/humss/bwheeler/ibn_arabi.html Tomb of Ibn Arabi]</ref> У исламском свијету је остао познат као ''Ash-sheikh al-ahbar'' - Највећи мајстор. Такође му је на арапском дата почасна титула ''-{Muhyuddin}-''{{чињеница|Назив је можда погрешан.}} или оживотворитељ вере. Ибн Араби је извршио огроман утицај на бројне мислиоце, међу којима су: Наблуси, Кашани, Кајсари, Бали Ефенди, Гами, Абд ал-Карим ал-Гили, Махмуд Шабистари, Ибн Турке, Сајид Хајдар Амули, Аби Гумхур, Мула Садра, Ширази, Рејмонд Лул, Рене Гјенон, Фритхјоф Скјон, Р. Николсон, Афифи, Т. Буркхарт, и други.<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/>