Угљеша Мрњавчевић — разлика између измена

Угљеша је био млађи син великаша [[Мрњава|Мрњаве]], оснивача династије [[Мрњавчевићи|Мрњавчевић]]. Византијски историчар [[Лаоник Халкокондил]] наводи да је [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашин]] на [[ДушанСтефан СилниДушан|Душановом]] двору био пехарник, а Угљеша коњушар. Око 1346. године Угљеша је, као намесник цара Душана, управљао областима око [[Дубровачка република|Дубровника]], могуће [[Конавли]]ма и [[Требиње]]м. Дубровачко веће одлучило је да "барону Угљеши" пошаље поклоне<ref name="automatski generisano2">{{harvnb|Острогорски|1965|pp=14}}</ref>. У приморју се није дуго задржао јер се по смрти цара Душана (1355) налазио у [[Серска областдржава|Серској области]] којом је управљала царева удовица [[Јелена (супруга Стефана Душана)|Јелена]]. Не зна се година Угљешиног венчања са [[Јелена Мрњавчевић (Угљешина супруга)Јефимија|Јеленом]], ћерком кесара [[Војихна (кесар)|Војихне]]. Јелена је рођена 1349. године. Као припадница угледне породице, још као веома млада је удата за једног од најмоћнијих великаша Царства. Угљеши је родила сина [[Угљеша Деспотовић|Угљешу Деспотовића]] који је умро после само четири године. Сахрањен је са дедом Војихном у истом гробу у [[Манастир Хиландар|Хиландару]]у. Као зет кесара Војихне, Угљеша је постао веома јака личност. Заједно иступа са својим тастом који је највероватније заслужан за његов успон. [[Мавро Орбин]] пише да је кесар Војихна са својим зетом Угљешом господарио читавим крајем на граници Романије. Могуће да је тада, 1358. године, Угљеша носио титулу великог војводе. Моћ кесара Војихне простирала се на знатно већој територији од града Драме<ref>Ћирковић (1995). стр. 176.-183</ref>. Након смрти цара Душана, Војихна се нашао у кругу личности окупљених око Јелене и убрзо је постао њена десна рука. Последњи пут се помиње 1358. године, а умро је пре 1371. године када је његов гроб посетио зет Угљеша. Веома је дискутабилна Угљешина улога у неуспелом покушају кесара Војихне и [[Матија Кантакузин|Матије Кантакузина]] да сруше царицу Јелену<ref>{{harvnb|Фајфрић|2009|pp=389}}</ref>.

Октобра 1358. године Угљеша се у једној повељи манастиру Кутлумушу потписао на српском као велики војвода<ref>{{harvnb|Алексић|2013|pp=13}}</ref>. Титула великог војводе заузимала је веома висок положај у хијерархији [[Српско царство|Српског царства]]. Одговарала је византијској титули [[мега дукс]]а<ref name="automatski generisano2" />. Овде Угљеша иступа као обласни господар потврђујући манастиру [[Манастир Кутлумуш|Кутлумушу]]у посед који се налазио у југоисточном делу струмске области<ref>{{harvnb|Острогорски|1965|pp=7}}</ref>. У фалсификованој повељи стоји да је Угљеша у Хрисопољу водио преговоре са [[Византијско царство|византијским]] царем [[Јован V Палеолог|Јованом V Палеологом]], такође 1358. године. Расправљано је о приморским градовима које су заузели [[Јован Палеолог (велики примикарије)|браћа Палеолог]]<ref>{{harvnb|Алексић|2013|pp=22}}</ref>. У питању су Хрисопољ, Анактиропољ и Христопољ. Наведене градове Србија је изгубила и пре Душанове смрти. Ови градови били су изложени нападима неког пирата из Витиније<ref>{{harvnb|Мишић|2014|pp=41}}</ref>. У повељи из 1365. године Јован Палеолог назива Угљешу "вољеним нећаком преузвишене деспине Србије, пресрећни деспот Србије Кир Јован Угљеша"<ref>{{harvnb|Фајфрић|2009|pp=391}}</ref>.

У науци је владало мишљење да је Угљеша титулу [[деспот]]а добио по братовом крунисању за краља, односно августа или 1365. године. Међутим, већ 1975. године је објављена запис са гроба [[Јелена Мрњавчевић (Радоњина супруга)|Јелене]], Угљешине сестре, који је датиран у време пре септембра 1364. године. На натпису се млађи брат Јелене титулише као деспот. Натпис је свакако настао после октобра 1363. године те је Угљеша титулу деспота добио између октобра 1363. године и септембра 1364. године. Потврду наилазимо и у повељи деспота Угљеше монасима светогорског манастира Симонопетра. Издата је између 1. септембра 1363. и 31. августа 1364. године. У тексту пише да је аутор повеље крунисан за деспота целе Србије и Романије непосредно пре доношења повеље. Смрт деспота [[Јован Оливер|Јована Оливера]] и [[Деспот Дејан (деспот)|Дејана]] са великом сигурношћу се десила пре 1363. године, а приликом [[Распад Српског царства|распада Српског царства]] двојица деспота на југу Душанове државе ([[Јован Комнин Асен]] и [[Симеон Синиша Немањић]]) одвојила су се убрзо након његове смрти. Најближи Урошеви сродници били су браћа [[ДрагашиДејановићи|Драгаш]], али и Угљеша, преко брака са Јеленом, ћерком Војихне, Душановог братунчеда. Титула деспота се и додељивала блиским краљевим сродницима. Добијање деспотске титуле наглашено је у натписима и увођењем двоглавог орла, једним од деспотских обележја. Угљеша није заборавио да спомене личност која му је то звање уручила, цара Уроша. Такође, нова титула је забележена и на новцу деспота Угљеше<ref>Алексић (2013). стр. 22.-3</ref>.

Успон браће Мрњавчевић почиње након смрти Војислава Војиновића (1363). Угљеша постепено истискује Јелену. Склапањем бракова, Мрњавчевићи се повезују са најмоћнијим породицама свога времена. Са Балшићима су успостављени односи преко Вукашинове ћерке [[Оливера Мрњавчевић Балшић|Оливере]] која се удала за [[Ђурађ I Балшић|Ђурађа Балшића]]. Вукашинов син [[Марко Краљевић|Марко]] био је ожењен ћерком [[Радослав Хлапен|Радослава Хлапена]], намесника у северној Грчкој. Вероватно је постојала родбинска веза између Мрњавчевића и севастократора [[Влатко Паскачић|Влатка Паскачића]], владара Славишта, чији успон Вукашин и Угљеша подржавају.

Јеленина владавина над Серском облашћу последњи пут је посведочена у судском акту Серске митрополије августа 1365. године. Документ је сачуван у архиву светогорског манастира [[Манастир Есфигмен|Есфигмена]]а. Суд се Јелени обраћа као владарки, а серски кефалија и васељенске судије су поданици "наше моћне и свете госпође и деспине"<ref>{{harvnb|Острогорски|1965|pp=5}}</ref>. Документи из следеће, 1366. године, сведоче о самосталној владавини Јована Угљеше. Најстарија повеља коју Угљеша издаје као господар Серске области је из јануара 1366. године. Међутим, септембра 1365. године византијски цар Јован Палеолог издао је повељу у којој Угљешу назива "вољеним нећаком" деспине Јелене што указује на могућност савладарства Јелене и Угљеше крајем 1365. године. Очигледно је да је у питању прелазно стање на престолу Серске области<ref>Острогорски (1965). стр. 6.-7</ref>. Јасно је да је Угљеша тада већ преузео власт јер је хрисовуља издата на његов захтев. За византијског цара он је већ тада био нов владар Серске области.

Титулатура Угљешиног брата Вукашина обухвата све територије којима је управљао сам цар Урош. Он је носио титулу "краљ Срба и Грка" по угледу на Урошеву титулу "[[Царцар Срба и ГркаРомеја|цара Срба и Грка]]"<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=587}}</ref>. Угљешина титула угледа се на Вукашинову. Угљеша се назива господарем "српских и грчких земаља". У својим повељама пре 1365. године Угљеша помиње "деспотство ми". У повељама које издаје као самостални владар Серске области помиње "царство ми", а у једној се чак назива и автократорем (самодршцем)<ref>{{harvnb|Острогорски|1975|pp=19}}</ref>.

У дипломатским активностима Јована Угљеше посебно место заузима измирење са Цариградском патријаршијом. Наиме, [[Анатема Васељенске патријаршије|црквени раскол]] између Српске и Цариградске патријаршије потиче од 1350. године када је у јеку [[Византијско-српски ратови|византијско-српског рата]] између Душана и [[Јован VI Кантакузин|Јована Кантакузина]], патријарх Калист бацио анатему на српски двор, патријарха и више свештенство. Ниже свештенство, као и српски народ, није изопштено из цркве, али је трпело последице вишедеценијског раскола<ref>{{harvnb|ИСН|1982|pp=15}}</ref>. Разлога за измирење свакако је било много. Најзначајнији од њих био је склапање савеза између Византијског и Српског царства против Турака. Покушаја да се раскол оконча било је и раније. Патријарх [[Калист I Цариградски|Калист]] (1350-1353, 1355-1364) је непосредно пред своју смрт преговарао са царицом Јеленом у Серу. Преговоре је прекинула изненадна смрт патријарха. Иницијативу је по доласку на власт преузео Угљеша. Калистов наследник [[Филотеј Цариградски|Филотеј]] прихватио је његову иницијативу и у Сер послао никејског митрополита<ref>Острогорски (1965). стр. 133.-134</ref>. О преговорима нема сачуваних података. Познат је само резултат. Угљеша је прихватио византијске услове и измирење је постигнуто марта 1368. године.

Повеља о измирењу садржи Угљешино осуђивање Душанове политике проглашења самодршцем Србије и Романије речима да је српски цар "лакомим очима гледао и неправедни мач против најнедужнијих дигао, усудио се да старе црквене одредбе злобно згази, разбија и разара"<ref>{{harvnb|Острогорски|1965|pp=135}}</ref>. Документ је очигледно саставио школовани Византинац. Текст, како су доказали Соловјев и Мошин, није послат из Цариграда већ је састављен на лицу места, у околини никејског митрополита. Цариградски патријарх је уједињење цркава прогласио тек после три године, маја 1371. године. [[Константин Јиречек|Јиречек]] је веровао да је разлог тога било чекање да се Јован Палеолог врати са свог путовања у Италију. [[Радослав Грујић|Грујић]] верује да су истовремено вођени и неуспешни преговори са пећким патријархом [[Патријарх српски Сава IV|Савом IV]].

* [[Војихна (кесар)|Кесар Војихна]]

* [[Јелена Мрњавчевић (Угљешина супруга)Јефимија|Јелена Мрњавчевић]]