Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 3:
Делегати су на Великој антифашистичкој народно-ослободилачкој скупштини Србије представљали су: град Београд, те крагујевачки, краљевачки, пожаревачки, младеновачки, пиротски, шабачки, лесковачки, нишки, чачански, крушевачки, врањски, моравски, топлички, ваљевски, тимочки и ужички округ. Извештаје су поднели: др. [[Благоје Нешковић]] о раду Главног народноослободилачког одбора Србије и раду представника Главног НОО Србије на [[Друго заседање АВНОЈ-а|другом заседању АВНОЈ-а]], [[Александар Ранковић]] о политичком положају Србије и задацима АСНОС-а, [[Петар Стамболић]] о изградњи и задацима народноослободилачке власти у Србији и [[Сретен Жујовић]] о привреди и привредним задацима Србије.
Усвојен је предлог о конституисању '''Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије''', као врховног законодавног и извршног органа државне власти демократске Србије. Изабрано је [[Председништво АСНОС-а]]: [[Синиша Станковић|др. Синиша Станковић]], за председника, Александар Ранковић, С. Симић и Р. Грујић, за потпредседнике, Петар Стамболић и др. Милорад Влајковић, за секретаре, а за чланове: [[Спасенија Цана Бабовић]], Милан Беловуковић, Милан Бошковић, Станислав Бошковић, др. Војислав Дулић, Живота Ђермановић, Михаило Ђуровић, Сретен Жујовић, [[Влада Зечевић]], Живко Јовановић, [[Радивоје Јовановић]], Светозар Крстић, Милован Крџић, [[Мома Марковић]], Добрица Матковић, Милосав Милосављевић, [[Митра Митровић]], Петар Мудринић, Благоје Нешковић, Живојин Николић, [[Слободан Пенезић Крцун]], Миливоје Перовић, [[Моша Пијаде]], Коча Поповић, [[Милентије Поповић]], [[Владислав С. Рибникар|Владислав Рибникар]], [[Павле Савић]], Милан Смиљанић, Мита Станисављевић, Лука Стојановић, [[Мијалко Тодоровић]], Радомир Тодоровић, Животије Цветковић и Михајло Швабић.
Велика антифашистичка народно-ослободилачка скупштина Србије донела је Одлуку о одобрењу рада Главног НО одбора Србије, као и о раду његових представника на другом заседању АВНОЈ-а. Одлука о конституисању АСНОС-а у врховни законодавни и извршни орган државне власти демократске [[Србија|Србије]] има уставотворни карактер. Скупштина је одлучила да се Главни НО одбор Србије прошири и реконструише у АСНОС, који представља врховни орган државне власти демократске Србије. Тиме је успостављен континуитет између највишег органа власти устаничке Србије, образованог новембра 1941. године и АСНОС-а, створеног у готово ослобођеној [[Србија|Србији]].
| |||