Спарта — разлика између измена

== Митологија Античке Спарте ==

=== Име ===

 

У Спарти, Мили је наследио Лелега, а Милија, Еурота. [[Еурота (краљ)|Еурота]] је био мудар краљ који је измислио и направио један велики подвиг. У долини Спарте река је стално плавила и стварала језеро. Еурота је направио канал и на тај начин спречио стварање језера. Река је узела име митолошког краља, Еурота.<ref name="Паусанија" /> Еурота није имао мушке потомке, али је имао кћерку која се звала Спарта. Као свог наследника одредио је њеног вереника, [[Лакедемон (митологија)|Лакедемона]], који је дао своје име држави, а главни град је назвао по својој супрузи, Спарта. Дао је такође име и великој планини која делила државу од Месене, према мајци, нимфи Тајгети.<ref>{{cite web|title=Паусанија 3.1.2|url=http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0160%3Abook%3D3%3Achapter%3D1%3Asection%3D2|language=енглески}}</ref> Његов син, Амикл, је према миту основао град у близини Спарте, коме је дао своје име, [[Амикле]].<ref name="Lakonika" />

Закључени мир није могао трајати дуго због нарастајуће моћи Атине. Спор између Коринта, савезника Спарте, и [[Крф|Коркире]], савезника Атине, [[435. п. н. е.]] као и економске санкције Атине савезници Спарте, [[Мегара|Мегари]], били су непосредан повод за почетак општегрчког рата.<ref name="Војна енциклопедија" />{{sfn|Котулас|2004|p=14}} Према [[Тукидид]]у, главни узрок рата је био лакедемонски страх од нарастајуће моћи Атине, док [[Плутарх]] за рат оптужује Атину. Године [[431. п. н. е.]] Пелопонеска војска на челу са спартанским краљем [[Архидам II|Архидамом -{II}-]], извршила је инвазију у [[Атика|Атику]], коју је опустошила. Пелопонежани нису могли да заузму Атину због дугих зидова који су је опкољавали заједно са луком [[Пиреј]].{{sfn|Kagan|1990|p=49}}{{sfn|Kagan|1990|p=50}} Наредне [[430. п. н. е.]] Пелопонежани су опет извршили инвазију на Атику и резултат је био исти.{{sfn|Kagan|1990|p=70}} Док је Пелопонески савез на челу са Спартом доминирао копном, Делски на челу са Атином имао је апсолутну контролу над морем. То је довело је до војничке равнотеже на ратиштима. Атињани на челу са [[Перикле|Периклом]] су [[429. п. н. е.]] опустошили су њиховом флотом обале Лаконије, што је застрашило Спартанце од могућег устанка хелота. Године [[425. п. н. е.]] Спарта је претрпела [[Битка код Сфактерије|пораз од Атине на острву Сфактерија]] близу Месенске обале, где је заробљено 120 спартанских хоплита. Предаја Спартанаца је изненадила читав хеленски свет, и разрушила мит о томе како се Спартанци никада не предају, већ се боре до краја.{{sfn|Котулас|2004|p=41}} Следеће [[424. п. н. е.]] Спарта је заузела град [[Битка код Амфипоља|Амфипољ]] у северној Грчкој где је у бици погинуо спартански генерал [[Брасида]] и атински генерал [[Клеон]].{{sfn|Котулас|2004|p=48}} Апсолутна равнотежа сила и неодлучан исход рата довели су до закључивања [[Nikijin mir|Никијиног мира]], [[421. п. н. е.]]{{sfn|Котулас|2004|p=51}}

 

 

==== Спартанска хегемонија ====

 

== Знаменити Спартанци ==

* [[Хелена Тројанска]]

* [[Менелај]]

* [[Набис]]

* [[Ксантип Лакедемоњанин]]

 

== Види још ==

* [[Античка Грчка]]

* [[Месенијски ратови]]

* [[Лаконофилија]]

* [[Спарта]]

 

== Напомене ==

 

<li id="notei"> '''[[#inlinei|^]]'''Француски калуђер Фурмон (Fourmont) је уништио велики број археолошких остатака Античке Спарте у 18. веку током свог обиласка Пелопонеза који је тада био део Отоманске империје. Према Власису Расијасу, Фурмон је уништио велики део остатака Античке Спарте, како би се осветио Мањотима, које је сматрао потомке древних Спартанаца.<ref>[http://www.rassias.gr/1004.html Расиас Фурмон на Грчком]</ref>

</ol>

</div>

 

* {{en}} [[Ксенофонт]],'' Држава Лакедемонска''. [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0210%3Atext%3DConst.+Lac. www.perseus.tufts.edu]

* {{en}} [[Аристотел]], ''Политика''. [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0058 www.perseus.tufts.edu]

* {{en}} [[Аристофан]], ''Лисистрата''. [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0242 www.perseus.tufts.edu]

* {{en}} [[Исократ]], ''Архидаму''. [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0144%3Aspeech%3D6 www.perseus.tufts.edu]

 

== Литература ==

* {{Cite book |ref= harv|last=Дјурант|first=Вил|authorlink=Вил Дјурант|title=Живот Грчке|year=1996|url= |publisher=Народна Књига|location=Београд|last2=Ланда|first2=Марија|isbn=978-0-671-41800-7|pages=}}

* {{Cite book|author=W. G. Forest|title=A History of Sparta, 950-192 B.C.|url=|publisher=W. W. Norton & Co|location=New York|year=1968|isbn=978-0-393-00481-6|pages=}}

* {{en}} -{Parke H.W. The development of the second Spartan Empire 405-371. B.C. Journal of Hellenic studies. London. 1930.}-

* {{en}} -{Matthew Bennett. Dictionary of Ancient & Medieval Warfare. Stackpole Books.}- 2001

 

== Спољашње везе ==