Јездимир Дангић — разлика између измена

Рођен је у [[Братунац|Братунцу]] [[1897]]. године, као свештеничко дете. Још као ђак тузланске Гимназије и припадник револуционарне омладине „[[Млада Босна]]“ осуђен је на три и по године затвора због велеиздаје [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Казну је одробијао у [[Тузла|Тузли]] и [[Зеница (Зеничко-добојски кантон)|Зеници]], у време трајања [[Први светски рат|Првог светског рата]].

Према извештају београдског [[Абвер]]а од 29. септембра 1941, заснованом на извјештајима једног поузданика који је био у додиру с њим, каже се да је имао »добре односе с Немцима и да је чинио све како би избегао сукоб између својих трупа и Немаца.«{{sfn|Tomasevich|1975|p=206}} Дангићев првобитни циљ био је да заштити српско становништво од усташа. Дангић је практично од свог доласка у Босну одржавао контакте с [[Влада народног спаса|Владом народног спаса]] формиране отприлике у исто време. Мајор Дангић се обратио за помоћ [[Милан Недић|Милану Недићу]] и почиње прве преговоре о помоћи [[Милан Недић|Милана Недића]] Србима који живе у [[Босна|Босни]]. Након почетка сукоба између партизана и четника у Србији, Дангић је постао главни фактор поларизације између партизана и четника у источној Босни. Ослабљени Немци су били заинтересовани да ојачају антипартизански фронт у источној Босни, а сваку помоћ коју би им Дангићеве јединице, које су наводно имале око 10.000 људи, је одговарало и [[Паул Бадер|Паулу Бадеру]], [[Територијавојна војноуправногуправа командантау СрбијеСрбији (1941-1944)|војном управнику Србије]], који је био одговоран за борбу против устаника и на територију НДХ.{{sfn|Tomasevich|1975|p=207}}