Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 47:
Универзитетска библиотека представља једно од најзначајнијих здања дарованих [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]].<ref>С. Михајлов, Д. Филиповић, Н. Марковић, Универзитетска библиотека у: Добротвори Београдском универзитету, Београд 2005, 65-82.</ref> Све до подизања зграде Народне библиотеке на [[Врачар (Београд)|Врачарском]] платоу била је прва и једина зграда у [[Србија|Србији]] наменски грађена за те потребе. Истовремено, ово монументално здање у Булевару [[Александар Обреновић|краља Александра]] представља значајно остварење академизма у српској међуратној архитектури. Због непроцењивог значаја за науку и образовање, њених културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности, [[1977|1977. године]] је проглашена за [[споменик]] културе.
Библиотека је у новој згради свечано отворена на дан [[Ћирило и Методије|Св. Ћирила и Методија]], 24. маја 1926. године. Професор Урош Џонић остао је на положају Управника до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У раду му је помагао одбор, чији је председник био проф. др [[Павле Поповић]]. Главни задатак ове установе био је „да као самостална универзитетска установа помаже неговање науке и у својству научне библиотеке послужи не само студентима и професорима [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]], већ и свима онима који се баве науком”. За време Другог светског рата, под [[окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|немачком окупацијом]], библиотека није радила са публиком, а део зграде заузела је немачка војска. Залагањем особља библиотеке, њени фондови су ипак сачувани. После ослобођења, за управника постављена је [[Милица Продановић]], дотадашњи библиотекар Универзитетске библиотеке. Поводом прославе стогодишњице рођења [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]] [[1946]]. године ова установа добија свој данашњи назив ''Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”''.
У периоду после Другог светског рата отпочела је примена савремених метода у организацији и обради фондова. Формиран је јавни стручни каталог, а у сарадњи са [[Народна библиотека Србије|Народном библиотеком Србије]] израђен је правилник за каталогизацију од стране [[Друштва библиотекара Србије]], који је означио почетак уједначавања обраде књижне грађе у библиотекама Србије. Успостављени су контакти са универзитетским и националним библиотекама у земљи и у иностранству. Такође отпочет је интензиван рад на размени и међубиблиотечкој позајмици публикација. Формирана је служба за информације и проширена је сарадња са факултетским, семинарским, институтским и другим библиотекама Универзитета у Београду.
| |||