Бановина Босна — разлика између измена

'''Бановина Босна''' представља други период у развоју српске [[Феудализам|феудалне]] државе Босне. Формирана је вероватно већ [[1137]]. године када врховну власт над Босном преузима [[краљевина Мађарска (1920—1946)|краљевина Мађарска]] и претвара је у једну од својих [[бановине Краљевине Југославије|бановина]] (попут [[Бановина Хрватска у средњем веку|Хрватске]] [[1102]]) и на њеном челу се од тада уместо [[кнез]]а налази [[бан]]. Постојала је до [[Митровдан]]а ([[26. октобар|26. октобра]]) [[1377]]. године када се њен последњи бан [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I]] (бан 1353—1377, [[краљ]] 1377—1391) на гробу [[Свети Сава|Светог Саве]] у [[Манастир Милешева|манастиру Милешева]] [[вијенац|овенчао]] за краља уздигавши Босну на ранг краљевине.<ref>[http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_11_l.html Vladimir Ćorović: Istorija Srba]</ref><ref>[http://rastko.org.rs/istorija/zfajfric-kotromanici.html#_Toc486040907 Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici]</ref> Током целог овог периода банови Босне су номинално признавали врховну власт [[списак угарских владара|краља Мађарске]], осим у периоду од [[1167]]. до [[1180]]. године када се Босна, попут [[Рашка|Рашке]] нашла у саставу [[Византијско царство|Византијског царства]] током владавине [[Манојло I Комнин|Манојла Комнина]] (1143—1180). Државна вера у бановини Босни била је тзв. ''[[црква босанска]]'' што је за последицу имало како сиромашнију [[Култура|културу]] у односу на суседну Рашку односно [[Српско краљевство|Србију]], тако и сталне ратове са краљевином Мађарском која је своје нападе правдала потребом да се искорени [[јерес]] која је завладала у Босни, пошто су и [[Православна црква|православна]] и [[католичка црква]] сматрале ''цркву босанску'' јеретичком.