Лимени дувачки инструменти — разлика између измена

Група музичких инструмената (познати и као [[аерофони инструменти]] од ''гр.'' '''-{αερο}-''' ''ваздух'' и '''-{φονος}-''' ''звук'') код којих се звук производи дувањем, у већини случајева из уста и плућа [[свирач]]а. Код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]], отвори дуж цеви инструмента служе да се помоћу њих ваздушни стуб продужи или скрати, чиме се постиже мањи или већи број вибрација, односно виши или нижи тон. Ови отвори су распоређени тако да се одређеним прсторедом добијају постепено наредни виши полутонови у основној лествици у оквиру једне октаве, а затим се [[предувавање]]м добија октава (или дуодецима код [[кларинет]]а) у којој се понавља поступак са употребом отвора и добијају се полустепени у новој октави. Међутим, код лимених дувачких инструмената начин произвођења звукова је другачији. Улогу једноструке или двоструке трске (или [[језичак|језичка]]) код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]] овде преузимају усне [[извођач]]а, које су наслоњене на чашичасте или купасте [[усник (лимени дувачки инструменти)|уснике]] постављене на почетак цеви инструмента. Ваздушна струја, регулисана уснама, преко [[усник (лимени дувачки инструменти)|усника]] се групише у вибрације и преноси у ваздушни стуб цеви, који вибрира и производи одређени тон. При најмањем броју вибрација, добија се најнижи тон који одговара дужини цеви инструмента. Регулисањем ваздушног струјања и вибрација помоћу својих усана извођач на инструменту добија низ [[аликвотни тонови|аликвотних тонова]] (често почевши од другог [[аликвотни тонови|аликвотног тона]]). На следећем примеру су приказани аликвотни тонови произвољно узетог основног (тзв. ''педалног'') тона '''-{C}-''' (тонови обележени пуним нотама су нечисти у интонацији, т. ј., нешто су нижи по висини).

|<small>'''Положај'''<br />([[тромбон]])</small>

Овим могућностима одговара седам положаја извлачења покретне цеви на [[тромбон]]утромбону. Цео изложен начин извођења омогућава да се добију сви хроматски полустепени између тонова аликвотног низа изузев између '''1.''' (основни или педални тон) и '''2.''' у низу код оних инструмената код којих је могућно добити педални тон (нпр. код [[тромбон|тенор-тромбона]]).

Овај начин произвођења тонова (овде изложен мало дуже да би се приказала тежина добијања тона код лимених дувача него код других инструмената) указује на основни недостатак лимених дувачких инструмената: они немају такве техничке способности као [[гудачки инструменти|гудачи]] или [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачи]] у извођењу брзих и дугих пасажа, учесталих већи скокова, широких и брзих [[арпеђато|арпеђата]] и друго. Исто тако, вођење рачуна о даху и дисању је овде много битније него код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]] и при компоновању се води рачуна о давању краћих фраза и већег одмора у свирању. Још једна појава је код ових дувача израженија, а то је кондензовање водене паре унутар цеви инструмента, која омета извођење тонова и у ту сврху су лимени дувачи опремљени посебним отворима за испуштање влаге (осим [[тромбон]]атромбона који у ту сврху извлаче читаву цев-повлачак).

Сличан, мада мање пригушен тон се добија и стављањем песнице или шаке у левкасти отвор инструмента. Тај поступак се примењује код [[рог (инструмент)|хорне]] и за корекције интонације, јер песница десне руке гурнута дубље у отвор инструмента скраћује цев и тиме повишава изведени тон за читав полустепен. Зато се на [[рог (инструмент)|хорни]], да би се добио одрећени тон пригушен руком, интонира пола степена ниже. То, међутим, није случај са осталим лименим дувачима. Наведени начин добијања '''покривеног''' тона се користи код [[труба|трубе]] и [[рог (инструмент)|хорне]], а мање је практичан на [[тромбон]]утромбону, а потпуно је неизводљив на [[туба|туби]]. Најчешћа пракса је да се покривени тон обележава крстићем изнад ноте, а прекидање тог тона, односно враћање на отворен тон, се означава кружићем над нотом. Исто тако, као и код сордине, може се означити и речима: ит. ''-{chiuso'' (''coperto'') – ''aperto''}-, нем. -{''gestopft'' – ''offen''}-, фр. -{''bouché'' – ''ouvert''}-, {{јез-енгл|''stopped'' – ''open''}}, рус. -{''застопоренный'' – ''открытый''}-.