Џејмс Бредли — разлика између измена

'''Џејмс Бредли''' ({{јез-енг|James Bradley}}; март 1693 — 13. јул 1762) је био енглески [[астроном]], и био је [[Краљевски астроном]] од 1742. године, наследивши [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]]. Најпознатији је по своја два фундаментална открића за астрономију, [[Аберација (астрономија)|аберацији]] (1725–1728) и [[Нутација|нутацији]] (1728–1748). Ова открића су названа "најбриљантнијим и најкориснијим открићима века " од стране Жан Батиста Жосефа Деламбреа, историчара астрономије, математичког астронома и директора Париске опсерваторије, у својој историји астрономије осамнаестог века (1821), јер "овима двема Бредлијевим открићима ми приписујемо заслугу за егзактност модерне астрономије. .... Ова дупла заслуга додељује астроному заслужном за њих истакнуто место, (одмах после [[Хипарх са Родоса|Хипарха са Родоса]] и [[Јохан Кеплер|Јохана Кеплера]]) изнад најсјајнијих астронома свих времена и свих земаља."<ref>{{cite book|last=Delambre|first=M.|title=Histoire de l'astronomie au dix-huitième siècle|url=httphttps://books.google.com/books?id=ps1WS1-5_dYC&pg=PA413|year=1827|publisher=Courcier|pages=413–}}</ref>

Бредли се пензионисао са већ лошим здравственим стањем, девет година касније, преселивши се у село Чалфорд у округу Глукестершајер, где је и умро 13. јула 1762. године.<ref>Бредли је сахрањен у парохијској цркви у Мичинхамптону, у округу Глукестершајер. Видети {{cite book | last=Stratford|first=Joseph| title = Глукестершајер биографске белешке | year = 1887 | publisher = | location = Глукестер| page = 109 | url = httphttps://books.google.com/books?id=NfIgAAAAMAAJ&pg=PA109&dq=James+Bradley+buried+astronomer}}</ref> Објављивање његових опсервација је одложено због расправа о томе коме припадају; напокон су објављене од стране Кларедон штампарије у Оксфорду у два велика издања (1798, 1805)