Вагина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 176.76.241.31 (разговор) на последњу измену корисника Filipović Zoran |
м http -> https; козметичке измене |
||
Ред 12:
Вагина представља пут и омогућује менструалној крви и ткивима да напусте тело. У индустријским друштвима, тампони, менструални купови и хигијенски улошци се користе да апсорбују ову течност. Вагинални секрети материце, грлића материце и вагиналног епитела имају улогу да пре свега додатно смање вагинално подмазивање из Бартолинијевих жлезда након сексуалног узбуђења. Потребно је врло мало вагиналног секрета да би се вагина навлажила; у овом случају, може лако доћи до стварања вишка секрета током сексуалног узбуђења, средине менструације, мало пре менструације или током трудноће.<ref name="Dutta">{{harvnb|Dutta|2014|pp=2–7}}</ref>
За Бартолинијеве жлезде, које се налазе у близини вагиналног отвора и грлића материце, првобитно је наведено да представљају примарни извор за вагинално подмазивање, али даљим испитивањем дошло се до закључка да оне дају само неколико капи слузи.<ref name="Sloane">{{harvnb|Sloane|2002|pp=32,41–42}}</ref> Сада се верује да велику већину вагиналног секрета обезбеђује плазма која цури из вагиналних зидова и тај процес се назива вагинална [[трансуидација]]. Вагинални трансуидат, који се у почетку формира у облику капљица зноја, изазвана је васкуларном надутошћу вагине, што ствара додатан притисак унутар капилара повећавајући тако трансуидацију плазме кроз вагинални епител.<ref name="Sloane"/><ref name="Bourcier">{{harvnb|Bourcier|McGuire|Abrams|2004|pp=20}}</ref><ref name="Wiederman">{{Cite book|last1=Wiederman|first1=Michael W.|last2=Whitley, Jr.|first2=Bernard E.|title=Handbook for Conducting Research on Human Sexuality|url=
Пре и током овулације, жлезде грлића материце луче различите варијације слузи која даје алкална својства средини која су повољна за опстанак сперме.<ref name="Cummings">{{harvnb|Cummings|2006|pp=153–154}}</ref> Како жена стари, лучење вагиналног секрета се смањује, што не мора нужно да значи да постоји неки физички или психолошки проблем.<ref name="Sirven">{{Cite book|authors=Joseph I. Sirven, Barbara L. Malamut|title=Clinical Neurology of the Older Adult|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-6947-1|year=2008|accessdate=November 22, 2014|url=
=== Вагинална флора ===
Вагина је динамичан екосистем који пролази кроз разне стадијуме, од [[Новорођенче|новорођенчета]], преко [[Пубертет|пубертета]] и [[Менструација|менструације]] до [[Menopauza|менопаузе]]. Здрава вагинална флора садржи различите врсте и родове бактерија које углавном не узрокују симптоме, инфекције и омогућавају добар исход трудноће. Најчешће су то бактерије ''-{[[Lactobacillus]]}-'' врсте.<ref name="PetrovaLievens2015">{{cite journal|last1=Petrova|first1=Mariya I.|last2=Lievens|first2=Elke|last3=Malik|first3=Shweta|last4=Imholz|first4=Nicole|last5=Lebeer|first5=Sarah|title=Lactobacillus species as biomarkers and agents that can promote various aspects of vaginal health|journal=Frontiers in Physiology|volume=6|year=2015|issn=1664-042X|doi=10.3389/fphys.2015.00081}}</ref> Под утицајем хормона, као што су естроген, [[прогестерон]] и [[фоликостимулирајући хормон]] (-{FSH}-), вагинални систем пролази кроз цикличне периодичне промене.<ref name="King">{{cite book|authors=Tekoa L. King, Mary C. Brucker|title=Pharmacology for Women's Health|publisher=[[Jones & Bartlett Publishers]]|isbn=978-1-4496-1073-9|year=2010|accessdate=November 29, 2014|url=
=== Порођај ===
Вагина представља канал кроз које излази новорођенче и наставља живот ван тела мајке. Када се порођај приближава, може доћи до неколико симптома, укључујући контракције, вагинални секрет и руптуре мембрана (пуцање водењака).<ref name="Orshan">{{cite book|last=Orshan|first=Susan A.|title=Maternity, Newborn, and Women's Health Nursing: Comprehensive Care Across the Lifespan|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-4254-2|year=2008|accessdate=November 22, 2014|url=
Када се тело припрема за порођај, грлић материце омекшава, стањује се, помера се напред, а може доћи и до отварања. Ово омогућава фетусу да се спусти у карлицу.<ref name="Orshan"/> Када се фетус нађе у карлици, може доћи до болова ишијадног нерва, појачаног вагиналног секрета и повећане уринарне фреквенције. Код жена које су већ рађале, ови симптоми јављају се кад порођај већ почне, док се код “првородиља” симптоми могу јавити и 10—14 дана пре порођаја.<ref name="Orshan"/>
Фетус почиње да губи подршку материце када контракције материце почну. Грлић материце достиже пречник већи од 10 центиметара, да би се прилагодила величини главе фетуса, јер тада глава фетуса прелази из материце у вагину.<ref name="Orshan"/> Еластичност вагине омогућава јој да се растегне много више од своје нормалне величине да би омогућила порођај детета.<ref name="Wylie">{{cite book|last=Wylie|first=Linda|title=Essential Anatomy and Physiology in Maternity Care|accessdate=19 February 2014|year=2005|publisher=Elsevier Health Sciences|isbn=978-0-443-10041-3|url=
== Клиничка слика ==
=== Обољења и поремећаји ===
Постоје многе инфекције, болести и поремећаји који могу да утичу на вагину, укључујући -{[[candidal vulvovaginitis]]}-, -{[[vaginitis]]}-, -{[[vaginismus]]}-, [[полно преносиве инфекције]] (ППИ) и [[канцер]]. Вагинитис представља запаљење вагине, а приписује се неколико вагиналним болестима, док вагинизмус представља ненамерно затезање мишића вагине изазваног условљеним рефлексом, или болести, током вагиналне пенетрације.<ref name="Ferri">{{cite book|last=Ferri|first=Fred F.|title=Ferri's Clinical Advisor 2013,5 Books in 1, Expert Consult - Online and Print,1: Ferri's Clinical Advisor 2013|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-323-08373-7|year=2012|accessdate=November 29, 2014|url=
=== Модификације ===
Вагина, укључујући и вагинални отвор, може се изменити као резултат гениталне модификације током вагинопластије или лабијапластије; на пример, промена дела под називом ''-{[[labia minora]]}-'', такође познатог као вагинална уста. Не постоји доказ да операција може побољшати или решити проблем, међутим, операција представља ризик јер може доћи до оштећења крвних судова и нерава.<ref name=Lloyd>Lloyd, Jillian et al. [http://www.newviewcampaign.org/userfiles/file/BJOG%2005-normal-genitalia.pdf "Female genital appearance: 'normality' unfolds"], ''British Journal of Obstetrics and Gynaecology'', May 2005, 112(5). стр. 643–646. PMID 15842291</ref>
Женска генитална мутилација ({{јез-енг|Female genital mutilation (FGM)}}) још један је аспект женске гениталне модификације, која је познатија под називом [[обрезивање]].<ref name="Crooks">{{cite book|last=Crooks|first=Robert |first2=Karla |last2=Baur|title=Our Sexuality |publisher=[[Cengage Learning]] |year=2010|accessdate=June 9, 2014|isbn=978-0-495-81294-4 |url=
== Галерија ==
Ред 51:
== Литература ==
* {{Cite book|authors=Joseph I. Sirven, Barbara L. Malamut|title=Clinical Neurology of the Older Adult|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-6947-1|year=2008|accessdate=November 22, 2014|url=
* {{Cite book |ref= harv|last=Cummings|first=Michael|title=Human Heredity: Principles and Issues, Updated Edition|publisher=[[Cengage Learning]]|isbn=978-0-495-11308-9|year=2006|accessdate=November 22, 2014|url=
* {{Cite book |ref= harv|last1=Wiederman|first1=Michael W.|last2=Whitley, Jr.|first2=Bernard E.|title=Handbook for Conducting Research on Human Sexuality|url=
* {{Cite book |ref= harv|last1=Bourcier|first1=A.|last2=McGuire|first2=Edward J.|last3=Abrams|first3=Paul|title=Pelvic Floor Disorders|url=
* {{Cite book |ref= harv|last=Sloane|first=Ethel|title=Biology of Women|url=
* {{Cite book |ref= harv|last=Dutta|first=DC|title=DC Dutta's Textbook of Gynecology|accessdate=June 9, 2014|year=2014|publisher=JP Medical Ltd|isbn=978-9351520689|url=
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Female genitalia}}
{{Анатомија човека}}
{{медицинско упозорење}}
[[Категорија:Гинекологија]]
[[Категорија:Женски полни органи]]
|