Главни народноослободилачки одбор за Србију — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м правопис |
м http -> https |
||
Ред 1:
'''Главни народноослободилачки одбор за Србију''' је било тело [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] у [[Србија под немачком окупацијом|окупираној Србији]], а одиграо је значајну улогу у стварању народне власти у Србији.<ref name="Kobsa">Кобса, Леополд; Љубљановић, Срећко; Растић, Маријан. ''Илустрирана повијест народноослободилачке борбе у Југославији 1941—1945'', Стварност, Загреб, 1973.. pp. 46. {{Цитат|У Ужицу је основан Главни НОО за Србију који је до 29. студенога, одиграо значајну улогу у стварању народне власти у Србији.|Кобса ет ал., 1973, 46.}}</ref> Вероватно је основан у [[Ужице|Ужицу]], [[17. новембар|17. новембра]] [[1941]]. године,<ref name="Stoj">Стојчевић, Драгомир <small>(гл. ур.)</small> ''Зборник радова из правне историје посвећен Алберту Вајсу'', Институт за правну историју на Правном факултету у Београду, Београд, 1966, [
Главни НОО за Србију имао је пре свега задатак руковођења радом и устројем [[Народноослободилачки одбори|народноослободилачких одбора]] за подручје [[Централна Србија|централне Србије]].<ref name="Stoj"/> Председник ГНОО био је [[Драгојло Дудић]], секретар [[Петар Стамболић]], а чланови [[Мирко Томић]] (правник), задужен за организовање снабдевања позадине, [[Јован Поповић]] (књижевник) и М. Митровић (професор), задужени за рад на питањима образовања и културе, [[Митар Бакић]] (службеник), који је водио финансије, али је више био везан за [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОПО Југославије]], [[Никола Груловић]], задужен за пољопривреду и [[Влада Зечевић]] (свештеник), за шумарство. Члан је био и Ј. Тулић, који се помиње као заменик секретара.<ref>''[[Енциклопедија Југославије]]'' (том 4). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1986, 408. стр.</ref>
|