Хормон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 25:
== Интеракција са рецепторима ==
[[File:Steroid and Lipid Hormones.svg|thumb|400px|Леви дијаграм приказује [[Стероидни хормон|стероидни]] ([[липид]]ни) хормон:<ref>{{cite journal| vauthors= Funder JW, Krozowski Z, Myles K, Sato A, Sheppard KE, Young M |title= Mineralocorticoid receptors, salt, and hypertension |year = 1997|url= | journal= Recent Prog Horm Res | volume= 52 |pages = 247–260 |pmid= 9238855 }}</ref><ref name=gup>{{cite journal | vauthors = Gupta BB, Lalchhandama K |title= Molecular mechanisms of glucocorticoid action |year = 2002|url=http://www.currentscience.ac.in/Downloads/article_id_083_09_1103_1111_0.pdf | journal= Current Science | volume= 83 | issue= 9 |pages = 1103–1111 |pmid= |pmc= |doi= }}</ref><ref>{{cite journal| author= Frye CA |title= Steroids, reproductive endocrine function, and affect. A review |year = 2009|url= | journal= Minerva Ginecol | volume= 61 | issue= 6 |pages = 541–562 |pmid= 19942840 }}</ref> (1) улазак у ћелију и (2) везивање за протеин рецептора у једру, чиме се узрокује (3) синтеза иРНК, што је први корак у [[Синтеза протеина|протеинској синтези]]. На десној страни су приказани протеински хормони: (1) везивање за рецепторе чиме се (2) започиње пренос сигнала. Путеви трансдукције се завршавају (3) са активацијом транскрипционих фактора у једру, и почетком протеинске синтезе. У оба дијаграма, „а“ означава хормон, „б“ ћелијску мембрану, „ц“ цитоплазму, и „д“ једро.]]
Већина хормона започиње ћелијску реакцију на бази иницијалног комбиновања са специфичним интраћелијским или рецепторским протеином повезаним са ћелијском мембраном. Ћелије могу имати различите рецепторе који препознају исти хормон и активирају различите путеве преноса сигнала, или алтернативно различити хормони и њихови рецептори могу да користе исти биохемијски процес.▼
▲Већина хормона започиње ћелијску реакцију на бази иницијалног комбиновања са специфичним интраћелијским или рецепторским протеином повезаним са ћелијском мембраном. Ћелије могу имати различите рецепторе који препознају исти хормон и активирају различите путеве преноса сигнала, или алтернативно различити хормони и њихови рецептори могу да користе исти биохемијски процес.<ref>{{Cite book |ref= harv|last= Loewenstein|first= Werner R. |authorlink= |editor= |others= |title=The Touchstone of Life: Molecular Information, Cell Communication, and the Foundations of Life |edition= |language= |publisher=Oxford University Press |location=Oxford [Oxfordshire] |year=2000 |origyear= }}</ref><ref>{{Cite book |ref= harv|last= Kramer|first= Isbrand M. |author2 = Bastien D. Gomperts |authorlink= |editor= |others= |title=Signal Transduction, Second Edition |edition= |language= |publisher=Academic Press |location=Boston |year=2009 |origyear= }}</ref><ref>{{Cite book |ref= harv |author=Julia Cooper |author2= Gerhard Krauss |author3= Nancy Schonbrunner |authorlink= |editor= |others= |title=Biochemistry of Signal Transduction and Regulation, 2nd Edition |edition= |language= |publisher=Wiley-VCH |location=Weinheim |year=2001 |origyear= }}</ref>
За већину хормона, укључујући већину протеинских хормона, рецептор је повезан са мембраном и уграђен у [[Ћелијска мембрана|плазму мембране]] на површини ћелије. Интеракција хормона и рецептора уобичајено изазива низ секундарних ефеката у оквиру [[Цитоплазма|цитоплазме]] ћелије, често укључујући фосфорилацију или дефосфорилацију различитих цитоплазматичних протеина, промене у пропустљивости јонских канала или повећање концентрације интраћелијских молекула који се могу понашати као [[sistem sekundarnih glasnika|секундарни преносиоци]] (на пример циклични АМП).
За хормоне као што су стероиди или хормони тироидне жлезде, њихови рецептори су смештени интраћелијски у оквиру [[Цитоплазма|цитоплазме]] њихове циљне ћелије. Да би везали своје рецепторе ови хормони морају да прођу ћелијску мембрану. Комбиновани хормон-рецептор комплекс потом се помера дуж нуклеарне мембране у језгро ћелије, где се везује за специфичну ДНА секвенцу, повећавајући или неутралишући акцију одређених [[Gen|гена]] и утичући на протеинску синтезу<ref name=beato>{{cite journal |vauthors=Beato M, Chavez S, Truss M | title = Transcriptional regulation by steroid hormones | journal = Steroids | year=1996 | volume=61 | issue=4 | pages=240-251 |id= PMID 8733009}}</ref>. Међутим, као што се показало нису сви стероидни рецептори лоцирани интраћелијски, неки су повезани са ћелијском мембраном.<ref name=hammes>{{cite journal |author=Hammes SR | title = The further redefining of steroid-mediated signaling | journal = Proc Natl Acad Sci USA | year=2003 | volume=100 | issue=5 | pages=21680-2170 |id= PMID 12606724}}</ref>
Рецептори већине [[пептидни хормон|пептидних]], као и многих [[еикосаноид]]них хормона, су смештени у [[ћелијска мембрана|ћелијској мембрани]] на површини ћелије и већина тих рецептора припада класи [[Г протеин спрегнути рецептор|Г протеин спрегнутих рецептора]] (ГПЦР),<ref name=trz>{{Cite journal |pmid = 22300046 |journal = Curr Med Chem. |date = 2012 |volume = 19 |issue = 8 |pages = 1090-109 | title = Action of molecular switches in GPCRs--theoretical and experimental studies |vauthors = Trzaskowski B, Latek D, Yuan S, Ghoshdastider U, Debinski A, Filipek S |url = https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3343417/ |doi = 10.2174/092986712799320556 }}</ref><ref name="pmid12869759">{{cite journal | vauthors = King N, Hittinger CT, Carroll SB | title = Evolution of key cell signaling and adhesion protein families predates animal origins | journal = Science | volume = 301 | issue = 5631 | pages = 361–3 | year = 2003 | pmid = 12869759 | doi = 10.1126/science.1083853 }}</ref><ref>{{cite journal | author= Filmore D | pages=24–28 | title=It's a GPCR world | journal = Modern Drug Discovery | volume=2004 | year=2004 | issue=November | publisher=American Chemical Society | url = http://pubs.acs.org/subscribe/journals/mdd/v07/i11/html/1104feature_filmore.html }}</ref><ref name="pmid17139284">{{cite journal | vauthors = Overington JP, Al-Lazikani B, Hopkins AL | title = How many drug targets are there? | journal = Nat Rev Drug Discov | volume = 5 | issue = 12 | pages = 993–6 |date= 2006 | pmid = 17139284 | doi = 10.1038/nrd2199 }}</ref> протеина са седам [[Трансмембрански протеин|трансмембранских]] [[алфа хеликс]]а.<ref name="Goodman2008">{{cite book|author=Steven R. Goodman|title=Medical cell biology|url=http://books.google.com/books?id=WO6EVUgWw7AC&pg=PA37|accessdate=24. 11. 2010|year=2008|publisher=Academic Press|isbn=978-0-12-370458-0|pages=37–}}</ref> Интеракција хормона и рецептора типично иницира каскаду секундарних ефеката у ћелијској [[цитоплазма|цитоплазими]], што обично обухвата [[фосфорилација|фосфорилацију]] или дефосфорилацију разних других цитоплазматичних протеина, промене пропустљивости [[јонски канал|јонских канала]], или повећане концентрације интрацелуларних молекула који могу да делују као [[Систем секундарних гласника|секундарни гласници]]<ref name="Kimball">{{cite web|author= Kimball, J |title= Second messengers | url=http://users.rcn.com/jkimball.ma.ultranet/BiologyPages/S/Second_messengers.html}}</ref><ref>{{MeshName |Second+Messenger+Systems}}</ref> (e.g., [[циклични АМП]]). Неки од [[пептидни хормон|протеинских хормона]]<ref>-{[http://books.google.com/books?id=hrp1AAAACAAJ ''Peptide Hormone Secretion/Peptide Hormone Action: A Practical Approach,''] K. Siddle, J. C. Hutton, Oxford University Press, 1991, ISBN 0-19-963073-9.}-</ref><ref>-{[http://books.google.com/books?id=QmNrJgAACAAJ&dq=peptide+hormone ''Peptide Hormone Secretion: A Practical Approach,''] J. C. Hutton, Hull University Press, 1991, ISBN 0-19-963068-2.}-</ref> такође формирају интеракције са [[Интрацелуларни|интрацелуларним]] рецепторима<ref name="isbn0-7167-7601-4">{{cite book |author=Matsudaira, Paul T. |author2= Lodish, Harvey F. |author3= Arnold Berk |author4= Kaiser, Chris |author5= Monty Krieger |author6= Matthew P Scott |author7= Anthony Bretscher |author8= Hidde Ploegh |authorlink= |editor= |others= |title=Molecular cell biology |edition= |language= |publisher=W.H. Freeman |location=San Francisco |year=2008 |origyear= |pages= |quote= |isbn=0-7167-7601-4 |oclc= |doi= |url= |accessdate=}}</ref> лоцираним у цитоплазми или [[ћелијско једро|једру]] путем [[интракриног]] механизма.<ref>{{cite journal | last1 = Re | first1 = RN | date = 2003 | title = The intracrine hypothesis and intracellular peptide hormone action | url = | journal = BioEssays | volume = 25 | issue = 4| pages = 401–9 | doi = 10.1002/bies.10248 | pmid = 12655647 }}</ref><ref>{{cite journal | last1 = Re | first1 = RN | date = 2002 | title = The origins of intracrine hormone action | url = | journal = Am J Med Sci. | volume = 323 | issue = 1| pages = 43–8 | pmid = 11814142 | doi=10.1097/00000441-200201000-00008}}</ref><ref>-{Kumar R, Singh VP, Baker KM. "The intracellular renin-angiotensin system: a new paradigm. ''Trends Endocrinol Metab.'' 2007 May 15. {{DOI|10.1016/j.tem.2007.05.001}} PMID 17509892.}-</ref><ref>{{cite journal | last1 = Fiaschi-Taesch | first1 = NM | last2 = Stewart | first2 = AF | date = 2003 | title = Minireview: parathyroid hormone-related protein as an intracrine factor--trafficking mechanisms and functional consequences | url = | journal = Endocrinology | volume = 144 | issue = 2| pages = 407–11 | doi = 10.1210/en.2002-220818 | pmid = 12538599 }}</ref>
У случају [[стероидни хормон|стероидних]] или [[тироидни хормон|тироидних]] хормона, [[стероидни хормонски рецептор|рецептори]] су лоцирани [[Интрацелуларни|унутар ћелије]] у цитоплазми циљне ћелије. Ти рецептори припадају фамилији [[нуклеарни рецептор|нуклеарних рецептора]]<ref name = "Evans_1988">{{vcite2 journal | vauthors = Evans RM | title = The steroid and thyroid hormone receptor superfamily | journal = Science | volume = 240 | issue = 4854 | pages = 889–95 | year = 1988 | doi = 10.1126/science.3283939 | pmid = 3283939}}</ref><ref name = "Olefsky_2001">{{vcite2 journal | vauthors = Olefsky JM | title = Nuclear receptor minireview series | journal = J. Biol. Chem. | volume = 276 | issue = 40 | pages = 36863–4 | year = 2001 | pmid = 11459855 | doi = 10.1074/jbc.R100047200 }}</ref> који су лигандом активирани [[транскрипциони фактор]]и.<ref name = "Wärnmark_2003">{{vcite2 journal | vauthors = Wärnmark A, Treuter E, Wright AP, Gustafsson JA | title = Activation functions 1 and 2 of nuclear receptors: molecular strategies for transcriptional activation | journal = Mol. Endocrinol. | volume = 17 | issue = 10 | pages = 1901–9 | year = 2003 | pmid = 12893880 | doi = 10.1210/me.2002-0384 }}</ref><ref name="Weatherman_1999">{{cite journal | vauthors = Weatherman RV, Fletterick RJ, Scanlan TS | title = Nuclear-receptor ligands and ligand-binding domains | journal = Annu. Rev. Biochem. | volume = 68 | issue = | pages = 559–81 | year = 1999 | pmid = 10872460 | doi = 10.1146/annurev.biochem.68.1.559 }}</ref> Да би се везали за своје рецепторе, ти хормони прво морају да прођу кроз ћелијску мембрану. До тога може да дође зато што су они растворни у липидима. Комбиновани [[протеински комплекс|комплекс]] хормона и рецептора се затим премешта кроз мембрану у ћелијско једро, где се везује за специфичне [[Секвенца нуклеинских киселина|ДНК секвенце]].<ref>{{cite journal | last = Samarsky | first = DA |author2=Fournier MJ |author3=Singer RH |author4=Bertrand E | year = 1998 | title = The snoRNA box C/D motif directs nucleolar targeting and also couples snoRNA synthesis and localization | journal = EMBO | volume = 17 | pages = 3747–3757 | pmid = 9649444 | doi = 10.1093/emboj/17.13.3747 | issue = 13 | pmc = 1170710 }}</ref><ref>{{Cite journal
| last1 = Ganot | first1 = Philippe
| last2 = Caizergues-Ferrer | first2 = Michèle
| last3 = Kiss | first3 = Tamás
| doi = 10.1101/gad.11.7.941
| title = The family of box ACA small nucleolar RNAs is defined by an evolutionarily conserved secondary structure and ubiquitous sequence elements essential for RNA accumulation
| journal = Genes & Development
| volume = 11
| issue = 7
| pages = 941–956
| date = 1. 4. 1997
| pmid = 9106664
| pmc =
}}</ref> Тиме се регулише изражавање појединих [[ген]]а, и стога повећавају нивои протеина кодираних тим генима.<ref name=beato /> Показано је да сви стероидни рецептори нису лоцирани унутар ћелије. Неки су везани за ћелијску мембрану.<ref name=hammes />
Важно је узети у обзир и формирање ефикасне концентрације хормонско-рецепторских комплекса која одређује ниво на ком је начин преноса ћелијског сигнала активиран у реакцији на хормонски сигнал. Концентрација хормонско-рецепторског комплекса се ефикасно одређује на бази три фактора:
# Расположивог броја хормонских молекула за комплексну формацију
# Расположивог броја рецепторних молекула за комплексну формацију и
# Везивног афинитета између хормона и рецептора.
Углавном број хормонских молекула који су на располагању за комплексну формацију је кључни фактор у одређивању нивоа на ком је преноса сигнала активиран. Број расположивих молекулских хормона одређен концентрацијом циркулишућег хормона је под утицајем нивоа и степена секреције биосинтетичких ћелија. Број рецептора на површини ћелије пријемника такође може да буде разнолик као и афинитет између хормона и његових рецептора.
| |||