Пупољак — разлика између измена

46 бајтова уклоњено ,  пре 5 година
.
Нема описа измене
(.)
{{АГРО2016}}
 
 
[[Датотека:Flower Buds.jpeg|мини|десно|Пупољци се још нису развили у цвет]]
'''Пупољак''' представља мала бочна или задња испупчења на стабљици васкуларне [[биљке]] која се могу развити у [[цвет]], [[лист]] или [[изданак]]. Пупољак настаје из меристемног ткива (ткива на чланцима). У умереним климама, дрвеће образује мирујуће пупољке који су отпорни на [[мраз]] у припреми за зиму. Пупољци цветова представљају модификоване (измењене) листове.
 
 
== Врсте пупољака ==
Пупољак, у ствари представља, млад, још недовољно развијен крај једног [[Изданак|изданка]] или изданака.
У зависности од места на [[Биљке|биљци]], пупољци се означавају различито. Пупољак који се налази на врху изданка јесте '''темени пупољак''', а бочне вегетационе купе у пазуху [[лисне примордије|лисних примордија]] дају '''пазушне (бочне) пупољке'''. Бочни пупољци се нормално развијају у пазуху [[Лист|листа]] (пазух листа је угао који заклапа лист и део стабла који од тога листа иде навише). У пазуху листа се обично налази један пупољак, али има биљака код којих се у пазуху једног листа јавља већи број пупољака.
 
До овога долази на тај начин, што се још на [[Вегетациона купа|вегетационој купи]] у пазуху лисних примордија издвајају иницијалне [[Ћелија|ћелије]] које ће дати [[апикални меристем]] пазушних пупољака и њихов распоред карактеристичан је за поједине биљне врсте. Ако је већи број пупољака у пазуху једног листа тада они могу бити распоређени на два различита начина.
Они могу бити поређани један поред другог, или један иза другог. У првом случају, пупољци се називају ''колатерални'', а у другом - ''серијални''. Колатерални пупољци се налазе, на пример, код [[Шљива|шљиве]], [[Бресква|брескве]], а серијални - код аморфе, [[Орах|ораха]], [[Багрем|багрема]] и др.
 
Лековито својство пупољака се може уочити код пупољка [[Бреза|брезе]]. Народна медицина сматра осушене, неразвијене лисне пупољке једним од најбољих биљних [[Лек|лекова]] за проблеме са мокраћним путевима. Осушени, неразвијени лисни пупољци или потпуно развијен лист обичне ([[Betula pendula]]) или маљаве брезе ([[Betula pubescens]]) представља лековити део ове биљке. Лисни пупољци се сакупљају у пролеће, а лист током лета, када је потпуно развијен.<ref>http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.75.html:334412-Gde-je-breza-tu-je-i-lek</ref>
 
 
== Развиће пупољака ==
 
При секундарном дебљању ови пупољци бивају прекривени [[Кора (ботаника)|кором]]. Старост успаваних пупољака може код неких врста дрвећа износити и 100 година ([[храст]], [[буква]] и др.). Под одређеним спољашњим условима ови пупољци се могу активирати, односно покренути на развиће. То се на пример, дешава после сече стабла, јачег орезивања круне, за време дуге и лепе јесени када је ваздух веома влажан и топао.
 
У овом последњем случају изданци који се развијају из успаваних пупољака су бујни и називају се ''[[водопије]]''. Водопије се могу појавити и код воћака, али се уклањају да се не би смањио број цветова, односно [[Плод|плодова]].
Из успаваних пупољака се обично развијају вегетативни изданци (изданци са зеленим лишћем). Међутим, код неких тропских биљака (на пример какаовац) из успаваних пупољака дебла или старијих грана се образују цветови. Та појава се назива ''[[каулифлорија]]''.
Поред пупољака о којима је до сада било речи - '' прави пупољци '' који имају свој зачетак у вегетационој купи, у животу биљака велики значај имају и пупољци који се зачињу изван вегетационе купе, на различитим биљним органима - [[Стабло|стаблу]], [[Корен|корену]], листу. Такви пупољци чине посебну групу пупољака и називају се '''адвентивни пупољци'''.
Адвентивни пупољци на стаблу образују се у ткиву које се зове ''[[калус]]''. Калус представља творно ткиво које се ствара на рањеној површини, претежно радом [[Камбијум|камбијума]]. Адвентивни пупољци корена зачињу се у унутрашњости корена, у ткиву које се назива ''перицикл''. Адвентивни пупољци корена могу се образовати као последица рањавања, или, пак, код неких биљних врста то може бити редовна појава.
 
Адвентивни пупољци стабла и корена образују се ендогено. При њиховом развоју они морају пробити површинска ткива. Што се тиче адвентивних пупољака који се образују на листу, треба истаћи да се они стварају из ћелије трајних ткива. Код [[Бегонија|бегоније]], на пример, адвентивни пупољци се образују у близини расецања лисног нерва и то из једне епидермске ћелије која задобија меристемски карактер.
Из адвентивних пупољака се развијају ''адвентивни изданци''.
[[Датотека:D8E 4890 (17133795882).jpg|мини|лево|Цветни пупољак ]]
Веома је битно споменути да се из пупољака развијају и цветови, јер цвет са тачке гледишта [[Морфологија|морфологије]] представља у крајњој линији изданак. Такви пупољци се називају ''цветни пупољци''. У цветним пупољцима се налази [[цветна купа]] из које ће се разбити цветови и [[цвасти]]. Ови пупољци су обично нешто крупнији, а такође се од вегетативних пупољака могу разликовати по облику. Постоје и ''мешовити пупољци'' од чијег ће се меристема развити истовремено нормални изданци и цветови.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
== Положај пупољака ==
 
* Дрвни пупољци су у морфолошком погледу слични лисним (нешто су ситнији) и обично се налазе у пазуху листова (латерално) једногодишњих [[летораста]], односно на терминалном делу летораста. Из терминалних дрвних пупољака настају снажни леторасти, док из латералних, настају слабије развијени леторасти.
* Лисни пупољци су нешто крупнији и мање издужени од осталих дрвних пупољака. Из лисних пупољака развијају се ''[[лисна розета|лисне розете]]'' (кратки прирасти с лишћем на себи). Због врло скраћених чланака тих прираста, листови су на њима густо распоређени у виду букета. Међутим, из лисних пупољака се могу развити и дужи прирасти. Да ли ће се из њих развити дужи прирасти - [[младари]], или краћи прирасти - лисне розете, зависи од услова спољне средине, биолошких особина воћке и примењене помотехнике.
* Адвентивни пупољци се образују у унутрашњости ткива грана или корена (ендогено), редиференцирањем паренхимског ткива. Прирасти формирани из ових пупољака се по изгледу не разликују од прираста насталих из нормалних тачака раста.
 
* Прости пупољци су они пупољци из којих се развија само један цвет. Карактеристични су за [[бадем]], [[бресквa|брескву]], неке сорте [[Шљива|шљиве]], [[Кајсија|кајсију]], [[Рибизла|рибизлу]] и др.
* Просто-сложени пупољци омогућавају у одређеним условима развој већег броја цветова из једног пупољка. Срећу се код [[Трешња|трешње]], [[вишња|вишње]], неких сорти шљиве, [[Лимуново дрво|лимуна]] и др.
* Мешовити пупољци омогућавају развој већег броја цветова и листова из једног пупољка. Ови пупољци се срећу код [[Крушка|крушке]], [[Јабука|јабуке]], [[Орах|ораха]], [[Лешник|лешника]], [[Малина|малине]], рибизле и др.
 
 
== Види још ==
 
* [[Изданак]]
 
* Јанчић Р, "Ботаника FARMACEUTIKA", Београд, 2004.
* Колћ М, Циновић Т, Чанак М, "Ботаника", Београд, 1983.
 
 
== Спољашње везе ==
 
[http://dobrojutro.info/sh/korisni-spavaju%C4%87i-pupoljci Корисни спавајући пупољци]
[http://poljoprivredaiselo.com/2010/09/sadnice-iz-pupoljaka/ Саднице из пупољака]
{{Neprovereni seminarski}}
 
[[Категорија:Физиологија биљака]]