Валентин Водник — разлика између измена

'''Водник Водникје''' ([[1758]]. — [[1819]].) је рођен у [[Шишка|Шишки]] код [[Љубљана|Љубљане]], [[Словенија]]. Гимназију и богословију свршио је у Љубљани као [[фрањевац|фрањевачки]] ђак. По завршеном школовању постаје свештеник и служи по разним местима [[Крањска|Крањске]]. Познанство са бароном [[Жигмунд Цојс|Жигмундом Цојсом]], чувеним и заслужним меценом словеначких књижевника, важан је догађај у Водникову животу. Као и многе друге, Цојс је и Водника потстакао на јавни рад и обилато га помагао. На његово заузимање Водник издаје прво календар (Велика пратика), а када дође у Љубљану (Љубљанске новице), прве новине словеначке. Календар је садржавао забавно и поучно штиво за народ, поред неколико лаких и поучних песама, испеваних у народном духу. У Љубљани је Водник постао наставник, а за време [[Наполеон]]ове владе управитељ љубљанске гимназије. Његова књижевна делатност нарочито је плодна и разноврсна у доба [[Илирске провинце|Наполеонове Илирије]]. Умро је у Љубљани [[1819]] год.<br>

У време националног препорода, када се почиње да ствара права национална књижевност на народном језику, Водник се трудио да одговори првим потребама. Он је, као и [[доситеј Обрадовић|Доситеј]], практичан дух, потстрекач народне свести и просветитељ најширих народних слојева. Зато је он с разлогом назван оцем словеначке књижевности. Он издаје новине и календаре, пише историју Крањске, словеначки буквар, граматику и речник, веронауку, француску граматику и списе из [[археологија|археологије]] и [[нумизматика|нумизматике]]. Тим својим радом Водник је будио патриотизам код свога народа и припремао га за културни препород.<br>