Селим I — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 11:
| сахрањен = [[Џамија Селим Јавуз]]
| функција = [[Списак султана Османског царства|9. Султан Османског царства]]
| владавина = [[2524. април]] [[1512]]. — [[22. септембар]] [[1520]]. <small>(8 год.)</small>
| претходник = [[Бајазит II]]
| наследник = [[Сулејман Величанствени|Сулејман I]]
| крунисање = [[2524. април]] [[1512]].
| функција1 = [[Списак калифа|Халиф ислама]]
| владавина1 = [[1517]]. — [[22. септембар]] [[1520]]. <small>(3 год.)</small>
Ред 56:
== Владавина ==
[[Датотека:Selim I by John Young.jpg|лево|мини|Султан Селим I (1512-1520)]]
Када је Селим I наследио Бајазита II, 2524. априла 1512. године, Османско царство било је изложено најозбиљнијој кризи од битке код Анкаре, сто десет година раније. Опасност је била двострука. С једне стране, слом побуне шаха Кулија није уклонио опасност од новог устанка, који би из даљине водио шах Исмаил. С друге стране, један део Анадолије се још увек није приклонио власти новог султана, чија браћа и рођаци, знајући да су изложени опасности од права на братоубиство, никако нису хтели да се одрекну свог права на престо, тражећи подршлу од хетеродоксних туркменских племена, па чак и од самог шаха. Уложивши изузетно много енергије и уз изражен смисао за вођење политике, Селим је поново успоставио унутрашњи ред у Анадолији, а затим је водећи удаљене операције од тог простора, за пет година, од Османског царства начинио највећу силу исламског света, што је оно и остало, готово до самог свог нестанка у XX веку.
 
У време ступања на престо, Селим је имао око четрдесет година. Као намесник у Трапезунту већ је имао завидну репутацију изузетног војног команданта који се лично стављао на чело својих трупа, праведног и ефикасног администратора, сунита коме се ништа не може замерити али који није верски затуцан, помало склон луксузу и уживањима. Испод спољашњости окрутног војника, владар је био и човек широке културе, велики поклоник књига које је читао, са наочарима на очима, а добро је писао стихове на персијском. Селим, усамљен и тајновит човек, није се оптерећивао тиме да ли ће савременици схватити његове одлуке или неће, а поверење је указивао само уском кругу проверених пратилаца. То је довело до противречности у неколико ондашњих османских хроника, које су се дивиле делу, али су узмицале пред човеком који је за живота стекао надимак Јавуз- Грозни, толико су биле страшне акције које је предузимао. Јер, заиста је султан до те мере западао у јарост, да је понекад песницама тукао своје везире. Извесно је да су главе високих државних званичника летеле чешће него уобичајено. Али, султан је био уверен у исправност казни, чије жртве готово никад нису биле невине. Коначно, султан је ступио на престо захваљујући одређеним клановима и уз противљење других. Неки су веровали да им много дугује, други су у потаји радили против њега. Ударци су почели да пљуште с обе стране, када су обе схватиле да је царска власт у чврстим рукама.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Селим_I