Народни слободарски покрет — разлика између измена

Унос материјала
ознака: уређивање извора (2017)
(Унос материјала)
| интернет_страница = www.slobodarski.rs
| напомена =
}}'''Народни слободарски покрет''' (скраћеница НСП) већинска је регистрована политичка странка. ПарламентарнаКао јенародна упартија АПсвој Војводини,рад каозаснива ина унационалној неколикотрадицији, градоваевропским принципима и општинакоја ује Републициспремна Србији.да Странкасе имапридржава конзервативнусвих идеологијусавремених базирануи напрактичних идејамапринципа народњаштва,у такођевођењу странкадржаве. баштини антиглобалистичку као и еврореалистичку политику.
 
НСП заступа конзервативну идеологију базирану на идејама народњаштва, сматрајући да само уређена, правна држава може бити слободна и суверена залаже се за демократско уређење и владавину права.
Настала је из политичке странке Трећа Србија одлуком скупштине те партије да даљи рад и организациону структуру прилагоди идеји модерног европског покрета.
 
Као антиглобалисти и еврореалисти залажу се за Европу од Лисабона до Владивостока, са осовином Париз-Берлин-Москва, Београд препознаје као један од камена темељаца Нове Европе. У суштинском европском, цивилизацијском повезивању виде одговор на атлантистички концепт света.
Главни орган покрета је председништво. На челу председништва је Мирослав Паровић, а поред њега су ту још и Мироје Јовановић, адвокат; Марко Теслић, предузетник; Боривој Рашуо, песник и политиколог и проф. др Ненад Крстић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду.
 
Себе виде међу суверенистима, који се боре за принципе слободе, равноправности и солидарности, те себе називају слободари. Слободари одржавају добре односе са сличним партијама из Европе. Често се на догађајима могу видети у друштву функционера Националног фронта из Француске, Републиканске партије Француске, Слободарске партије Аустрије, Алтернативе за Немачку.
НСП има сарадњу са Народном мрежом, Владана Глишића и Покретом Заветници, као и са бројним локалним групама грађана. у АП Војводини, Граду Новом Саду, Граду Сомбору и Општини Смедеревска Паланка су у власти са странкама окупљеним око Српске напредне странке. У Граду Шапцу, као и у Општини Сечањ су у опозицији.
 
За слободаре сарадња доноси развој, а суверенитет независност и слободу. Пут до јаке државе виде у изградњи њених кључних институција и установа.
Слободари одржавају добре односе са сличним партијама из Европе. Често се на догађајима могу видети у друштву функционера Националног фронта из Француске, Републиканске партије Француске, Слободарске партије Аустрије, Алтернативе за Немачку.
 
'''Народни слободарски покрет''' истиче пет кључних политичких задатака као основе свог политичког деловања:
* Успостављање владавине права
* Србија као војно и политички неутрална држава
* Успостављање концепта српског културног простора 
* Заустављање аутогеноцида
* Уништење мафије
НасталаНСП је настала је из политичке странке Трећа Србија-Богата Србија одлуком скупштине те партије од 17. децембра 2017. да даљи рад и организациону структуру прилагоди идеји модерног европског покрета.
 
Главни орган покрета је председништво. На челу председништва је Мирослав Паровић, а поред њега су ту још и Мироје Јовановић, адвокат; Марко Теслић, предузетник; Боривој Рашуо, песник и политиколог и проф. др Ненад Крстић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду.
 
НСППарламентарна имаје сарадњуу саАП Народном мрежомВојводини, Владана Глишићакао и Покретому Заветници,неколико каоградова и саопштина бројниму локалнимРепублици групама грађанаСрбији. у АП Војводини, Граду Новом Саду, Граду Сомбору и Општини Смедеревска Паланка су у власти са странкама окупљеним око Српске напредне странке. У Граду Шапцу, као и у Општини Сечањ су у опозицији.
 
НСП има сарадњу са Народном мрежом, Владана Глишића и Покретом Заветници, као и са бројним локалним групама грађана.
 
= Извори =
= Спољашње везе =
 
{{Политичке странке у Србији}}
 
[[Категорија:Народни слободарски покрет|*]]
80

измена