Sterilisan grašak — разлика између измена

'''Grašak''' (-{''Pisum sativum L.''}-) spada u grupu [[Fabaceae|mahunarki]] (leguminoza) i vodi poreklo iz srednje Azije. U srednjem veku bio je jedan od najvažnijih poljoprivrednih kultura. Danas se gaji na velikim površinama u SAD, Evropi i Aziji uglavnom radi zelenih i zrelih zrna, a u manjoj meri radi mladih mahuna. Pored sezonske upotrebe svežeg zrna, velike količine se konzervišu sterilisanjem i smrzavanjem.

Mlad grašak je ukusno i veoma hranljivo [[povrće]]. Po hranljivosti stoji ispred sveg ostalog povrća: sadrži 4-9 % šećera, 3-5 % skroba, 5-6 % belančevina i značajne količina [[vitamin A|vitamina A]], [[vitamin B|B]] i [[vitamin C|C]]. Grašak je jednogodišnja biljka, ima dobro razvijen korenov sistem, stablo je tanko, slabo, razgranato, šuplje, uglastog preseka i visoko 15-20 cm. List je parno perast, složen. Cvetovi su leptirasti, beli, izbijaju pojedinačno ili po dva ili više iz pazuha listova. Oprašuju se sopstvenim polenom što znači da je grašak [[autogamna biljka]]. Plod je mahuna različitog oblika i formira 4-10 zrna u mahuni. Zrelo seme graška je različitog oblika i krupnoće, boje i hemijskog sastava.

Grašak je kultura umerenog pojasa i najbolje uspeva u predelima sa prohladnom i vlažnom klimom. U našoj zemlji najpovoljniji klimatski uslovi za gajenje graška postoje u severozapadnim krajevima. Kao rani prolećni usev uspeva i u ravnicama, ali je neophodno je da se naročitom pažnjom odaberu pogodne sorte i izvrše odgovarajuće agrotehničke mere. U proizvodnji graška za konzervisanje to ima poseban značaj, jer se na našem podneblju u vreme cvetanja i stasavanja graška javljaju veoma visoke [[temperatura|temperature]] i sušni period. Mlade biljke graška podnose mrazeve do -8°-{C}-, a odrasle biljke do -13°-{C}-. Visoke temperature i niska relativna vlažnost vazduha dovode do jakog opadanja prinosa, brzog zrenja i pogoršenja kvaliteta mladog zrna. Grašak ima velike potrebe za vlagom u zemljištu i [[vazduhuvazduh]]u. Grašak je biljka dugog dana. Najviši prinosi graška dobijaju se na zemljištu povoljne stukture, bogatom u [[organskim materijama]]. Grašak ne podnosi uzastopno gajenje: na istoj parceli treba da se gaji tek posle 4-5 godina. Grašak ima manju potrebu za đubrenjem od svih ostalih kultura. Na plodnom zemljištu uspeva i bez đubrenja. [[Azot]] je neophodan, u prvim fazama razvoja. Veća količina azota deluje štetno jer biljke bujno rastu i slabo zameću.<ref>{{cite book|first=Miroslav|last=Popović|title=Povrtarstvo|publisher=NOLIT|location=Brograd}}</ref>

Najvažnija mera je suzbijanje [[korovakorov]]a. Okopavaju se samo širokoredno posejani usevi, i to plitko, da se ne oštećuju žile. Gusto posejani usevi brane se od korova jedino herbicidima.

Grašak je stasao za berbu kad zrnu dobro ispune mahunu, a još su mekana. Veoma je važno da se grašak blagovremeno obere, jer brzo prolazi fazu tehnološke zrelosti, pogotovo pri toplom i suvom vremenu. Postoje i specijalne sprave kojima se utvrđuje stepen zrelosti zrna. Grašak za konzervisanje žanje se [[kombajnimakombajn]]ima.<ref>{{cite book |first=Miroslav|last=Popović| title=Povrtarstvo|publisher=NOLIT|location=Brograd}}</ref>

[[Zrno]] se doprema u fabriku na preradu u rinfuznom stanju. Po dopremanju, a pre početka prerade, obavlja se prijem [[sirovine]] po količini i kvalitetu. Na kontroli kvaliteta radi stručna služba laboratorije. Pri oceni kvaliteta ocenjuje se randman, [[stepen zrelosti]], boja, izgled zrna i velicina zrna. Takodje se određuje i količina nečistoće.