Војислав Вукчић Хрватинић — разлика између измена

'''Војислав Вукчић Хрватинић''' (умро после 1402.) је био великаш из породице [[Хрватинићи|Хрватинића]] који су крајем 14. и почетком 15. века владали босанском земљом [[Доњи Краји]].

 

Војислав је био најмлађи син [[Вукац Хрватинић|Вукца Хрватинића]], сина [[Хрватин Стјепанић|Хрватина Стјепанића]], родоначелника породице Хрватинић. Имао је старију браћу [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја]], [[Вук Вукчић Хрватинић|Вука]] и [[Драгиша Вукчић Хрватинић|Драгишу]], као и три сестре, [[Реса Вукчић Хрватинић|Ресу]], [[Вучица Вукчић Хрватинић|Вучицу]] и сестру непознатог имена, удату за стрица усорских војвода Вукмира и Вукашина [[Златоносовићи|Златоносовића]]<ref>Мргић (2002). стр. 71.</ref>. Међу браћом се највише истакао Хрвоје Вукчић који од 1380. године носи титулу великог војводе босанског. Војислав је крајем новембра 1388. године заједно са својим братом Хрвојем у Книну. Книн је тада био у рукама босанског краља [[Твртко I Котроманић|Твртка I Котроманића]]. Сматра се да су браћа из Книна упутили позив далматинским градовима да се предају босанском краљу. Претпоставља се да се на Војислава Вукчића односи спомен "Војислава Војводића" међу сведоцима у две исправе босанског краља [[Стефан Остоја|Остоје]] којима је у "баштину и племенито" дао Дубровачкој републици земље од Курила дери до Стона (15. јануар 1399). Повељом им је, у ствари, потврдио раније повластице. Војислав је са Хрвојем тада био уз краља Остоји, најпре у Лишници у Усори, а потом на краљевском двору у Сутјески. Спомиње се у Хрвојевој исправи Задранима из 1401. године. Крајем августа 1402. године Војислав је у Хрвојевом табору у [[Земљаник (жупа)|Земљанику]]. Ишао је у Задар носећи Хрвојеву поруку [[Алојзије Алдемариски|Алојзију Алдемариску]], адмиралу и намеснику [[Ладислав Напуљски|Ладислава Напуљског]]. Хрвоје је заказивао састанак са угарским претендентом на коме би се договорили о заједничком ратовању против [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда Луксембуршког]] и његових присталица<ref>Хрватски биографски лексикон</ref>.

 

Војислав је имао сина [[Јурај Војсалић|Јураја]]. Јурај се показао истинским наследником свога стрица, Хрвоја Вукчића, који је умро 1416. године оставивши иза себе сина [[Балша Херцеговић Хрватинић|Балшу]] који је умро неколико месеци након оца. Хрвојевом удовицом [[Јелена Нелипчић|Јеленом]] оженио се Остоја, али је највећи део територија приграбио Јурај који се у изворима први пут спомиње 1419. године као сведок "Доњих Краја" са титулом кнеза (повеља [[Стефан Остојић Котроманић|Стефана Остојића]])<ref>Мргић (2002), стр. 115</ref>.

 

|style=font-size: 90%; line-height: 110%;

|border=1

|30=

|31=

 

== Референце ==

{{reflist}}

 

* Јелена Мргић; Доњи Краји, крајина средњовековне Босне, Филозофски факултет Бања Лука, Београд (2002)

* [[Хрватски биографски лексикон]], [http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=89#HrvatinStjepanic пдф]